Iz rektangularnog nazad u 3D

Inokosni organ Suštine pasijansa je odlučio da sprovede svoju popravku u delo: nastavljamo sa veseljem. Ono jes’ da će to veselje ozvučiti gothic master, ali ne mo’š sve postići. Uostalom, ne možemo da pravimo kič-zabave samo zato što je prošla frka; mi ovde uvek pričamo kako je bilo i nema vam spasa.

Brod koji je spasio onog nesrećnika
Kažu da se Robinzon Kruso spasao kad je naišao ovaj brod.

E sad, kao, neko je pokupio one kapute i cipele što smo poizbacivali iz aviona, pa sad hoće da nam ih proda. A mi kao fini, pa sve hodamo na prstima, ne priznajući da nam zebu noge.

(Zima dolazi. Ne znaš ti ništa, Jovane Snežni.)

Iz perpendikularnog u rektangularno

Problemi koje smo trpeli tokom nekoliko dana navodno su rešeni.

Međutim, ništa nije sigurno. Problem je u tome što je avion poleteo, a onda je objavljeno da je preopterećen i od putnika se traži da skinu kapute i izuju cipele, a potom sve to izbace iz aviona. Takvo rešenje nije rešenje, pa smo skeptični.

U ravnoteži je spas.

Marfološke koordinate su u okviru podrazumevanih vrednosti, pa nemamo o čemu da brinemo, osim što opstaje SNAFU. Zbog toga, prisilna pauza se produžava tokom današnjeg dana.

Izvinjavamo se zbog smetnji.

I držim glupava usta zatvorenim

Hteli su da naprave album koji će voleti do kraja života. Izgleda da su uspeli u tome.

Dok pokušavam da se oslobodim upornog virusa koji nikako ne želi da se iseli iz mog tela, vreme prekraćujem gledanjem poprilično interesantne serije. U njoj ništa nije preterano originalno, ali je scenario odlično napisan: neki tip ima običaj da upada uspešnim ženama u kuće, neprestano ih uhodi, krade im veš, sve do trenutka kada se stvari otmu kontroli i on počne i da ih ubija. Preko dana, inače, živi mirnim porodičnim životom… Kako sezona odmiče, vešti reditelj majstorski pojačava tenziju tako da stvori utisak kod gledaoca da ništa nije onako kako mu se čini da jeste.

Kao i u današnjoj pesmi.

Nastavite sa čitanjem… “I držim glupava usta zatvorenim”

Ludi konji

Bio je to čudan slučaj potpuno pogrešno shvaćene pesme.

U vreme kada su mi jedva nazirale se prve dlačice koje će kasnije postati brkovi, nisam imao nikakve šanse kod devojčica. Par godina sam žestoko patio i bio ljubomoran jer su sve one bile zaljubljene u Donnyja Osmonda. On se pojavljivao na naslovnim stranicama tinejdžerskih časopisa, po spomenarima i leksikonima, singlovi sa grupom The Osmonds su redovno objavljivani i u SFRJ… Jednostavno, nije se mogao izbeći.

Još gore je bilo ako si imao malo stariju sestru – u tom slučaju The Osmonds su treštali po celi dan, a jedini spas od bubble gum muzike koju su izvodili bio je bekstvo napolje.

Nastavite sa čitanjem… “Ludi konji”

Pesma tri nimfe

You and me and the devil makes three…

Vi tražite veliku sreću, vas trojica što ste sada u lancima. Naći ćete je, ali ne u obliku koji vi želite. Ali prvo prvo morate preći dug i težak put, put ispunjen opasnostima. Videćete svašta. Predivne stvari. Videćete kravu na krovu kuće. I mnogo drugih čudesa, o da. Ne mogu vam reći koliko će dug biti vaš put, ali ne bojte se prepreka, jer sudbina je već odredila vašu nagradu. Iako će put krivudati, o da, i vaša srca će biti umorna, ipak ga morate pratiti sve do spasenja.

O, brother!

Nastavite sa čitanjem… “Pesma tri nimfe”

Srebrna kiša

Trenutak za ovako nešto je bio potpuno pogrešan.

Većina mojih nešto starijih prijatelja, onih koji su rođeni krajem četrdesetih i početkom pedesetih, spremno će potvrditi da su ih za rock & roll zainteresovali The Shadows. To i nije nikakvo iznenađenje – početkom šezdesetih, američka muzika je bila daleko, po nešto se načulo o nekom Elvisu Presleyju, Buddyju Hollyju i sličnima, a već 1960. godine The Shadows su postali globalno poznati po pesmi “Apache“. Kao instrumental nije bila opasna po socijalističku mladež, a postala je obavezni deo repertoara svih grupa koje su svirale igranke na ručno pravljenimm gitarama i pojačalima od prepravljenih radio aparata.

I danas sam fasciniran energijom i entuzijazmom svih tadašnjih tinejdžera koji se ni na koji način ne mogu uporediti sa današnjom apatičnom mlađarijom.

Nastavite sa čitanjem… “Srebrna kiša”