Zajednički jezik

Dok raduckam po kući, obično pustim da mi u pozadini svira Radio Paradise, koji percipiram krajičkom slušnog aparata. I ne obraćam preteranu pažnju na ono što emituje. No, ludi Bill ima običaj da mi neočekivano nabaci neku pesmu iz korne koja mi dirne živac, pa mi ništa drugo ne preostaje nego da privremeno batalim posao i pogledam u plejlistu kako bih zabeležio pesmu koja me je čačnula i kasnije se navratio na nju.

Tako bi i ovoga puta.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , , , , , |
Uputite komentar

Odlazak

Don’t argue amongst yourselves
Because of the loss of me
I haven’t gone anywhere
But out of my body

Tek kada sam razabrao tekst pesme ispod ritmične muzičke podloge, naježio sam se.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , , , , , , , |
Uputite komentar

Насумица 1974.1

Имам збрку у глави око догађаја који су водили до ове серије. По највероватнијој причи, претходне ноћи сам извео опит из хемије – успешно сам пронашао која је то количина алкохола коју могу да поднесем уз известан напор воље, и докле та воља добацује.

Стигао сам кући уз малу помоћ својих пријатеља, ушао тихо да се моји не пробуде, и онда се сетио да сутра треба да фоткам. А немам ни једну касету филма, само дебелу ролну у кутији. Јер је било јефтиније на ролне. Дакле правац купатило, па у мраку обрезуј крајеве и мотај. Све сам успешно урадио, једино се после испоставило да нисам затворио капију како треба.

Ујутро сам се пробудио на време и стигао на радну акцију. Јер спорт, углед града и шта ти ја знам.

За разлику од радних акција из претходних деценија, кад се бар радило нешто корисно, а и омладина путовала да се сретне (и залегне ту и тамо), ово је било нешто онако реда ради, да се нешто ради. Ред је да се град мало пицне кад организује манифестовање (тј испољавање), а три месеца након овог се одржавала нека средњошколска олимпијада војвођанска. Ту онда наступа политика.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Foto beleške, Istorija, Koncepti | Označeno kao , , |
2 komentara

Luda noć

Čim mu se završio naporni radni dan, Junior je uleteo u kupatilo. Čujem kako tuš radi punom parom, a iza zatvorenih vrata dopiru zvuci kao da se unutra odvija borba na život i smrt. Zaključujem da negde žuri, možda je nova ženska u pitanju, stavio je tonu miomirisa na sebe i lepo se obukao. Dobro je, mislim se, kada nije od “onih”…

– Ćale, odoh sa društvom na D&D, neću da osvanem… – I izjuri.

Nemam pojma šta je to D&D, verovatno je u pitanju neka društvena igra… U njegovim godinama više sam voleo da se igram… Ma znate već s čim. Hot smile

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , , , , |
Uputite komentar

Zapravo, sve je u redu

You thought it was a joke
And so you laughed
You laughed when I said
That losing you would make me flip my lid

U zemlji u kojoj se za kulise za rijaliti daje više nego za školstvo i zdravstvo zajedno, a pritom nema nikog da sabere milion negodujućih glasova u jedan veliki glas, neumitno je da pomislite ko je u pravu, a koga zabole patka, šta je merilo obrazovanja, a šta merilo zdravlja.

Kvaka 22: morate tvrditi da ste ludi da biste dokazali da ste normalni. Ali ako ste normalni, onda se ne možete pozivati na ludilo.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , , , |
2 komentara

Nevidljivo carstvo

Za britansku autorku KT Tunstall teško je naći muzičku kategoriju u koju bismo mogli da je svrstamo. Lista uzora koje navodi u svojim intervjuima je jako široka, pa tako i u njenoj muzici ima svega i svačega. No, ne može joj se osporiti da su njene pesme zanimljive na mnogo različitih načina. Ona je nešto poput britanske Sam Phillips, s tim da nema tako oštar jezik, sklona je eksperimentisanju u kome nikada ne preteruje, ima istančan osećaj za melodiju u svojim pesmama i izgrađen specifičan način pevanja.

Njeno karakteristično fraziranje i boja glasa se odmah upamte i ne zaboravljaju.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , , , , , |
Uputite komentar

Mogući način da nešto postane klasika

Hajde da malo uposlimo sivu masu između ušiju. Poslušajte dobro ovo što sledi.

Iako svi znamo da je ovo muzika iz filma, očigledno je da ovo delo funkcioniše i kao homogena celina kojoj slika iz filma “Dobar, loš, zao” više nije potrebna. Pitanje glasi: koji je to atribut muzičkog dela koje uspeva da se odvoji od svog osnovnog konteksta i postane celina za sebe?

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , , , , , |
5 komentara

Nedelja je, 16-IX-2018.

Nećete se izvući. Nema vam spasa. Opet pasulj.

Al’, ajde, bili ste dobri. Nije čorbast sa rebarcima nego gravče na tavče, koje svi redom zovu tavče na gravče. Ako neko nađe fotku tiganja kako se zapiče na pasulju, nek pošalje, objavićemo obavezno.

Prijatan nedeljski ručak vam želimo.

• Objavljeno u kategoriji Koncepti | Označeno kao , , |
Uputite komentar

Nedostajanje

Početkom osamdesetih, sa zaletom MTV-ja, medijska slika muzičke scene se promenila. Našim malim ekranima su defilovale horde novoromantičarskih lica sa natapiranim frizurama, savršenim mejkapom i u najluđim odevnim kombinacijama. Spotovi sa novim pesmama su se štancovali svakodnevno, a mi ovde, na brdovitom Balkanu, svoju porciju smo dobijali “na kašičicu” – Partija i muzički urednici na državnoj televiziji su smatrali da je doza od 15 minuta dnevno sasvim dovoljna za znatiželjne, ne bi li omladina ostala zdrava.

Srećom, takav režim emitovanja spotova je kratko trajao.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , , , , , |
Uputite komentar

Prašnjavim putem ka domu

country roads take me home, john denver, Ne znam koliko će se složiti naši prijatelji rasejani po celom svetu tek, nostalgija za domom je veoma zeznuta stvar. Zna da se pojavi u najneočekivanijim trenucima i na mestima gde se inače ugodno osećate. Jedan od mojih rasejanih mi je pričao da je, uprkos tome što je vodio relativno lagodan i poslom neopterećen život, povremeno imao napade anksioznosti. Ono, kada mislite da će srce da vam iskoči, bez nekog valjanog razloga.

I kako uspevaš da se izboriš sa tim? – pitao sam ga.

Nikako. Nekoliko tableta reši stvar i vrati te u normalu. Do sledećeg puta…

$#$

Take Me Home, Country Roads” je staromodna, nostalgična pesma koja je proslavila Johna Denvera. Originalni autori pesme su Bill Danoff i Taffy Nivert, nepoznati autori koje je Denver slučajno sreo. U prvoj verziji nije bilo ni pomena o Zapadnoj Virdžiniji već o Merilendu, no to i nije bitno. Može biti bilo koja lokacija sporednog puta kojim se putuje kući. Pesma je, ionako, puna pogrešnih toponima. Barem tako kažu oni koji bolje znaju Virdžiniju od mene i autora.

Danoff i Nivertova su pričali da su pesmu hteli da prodaju Johnnyju Cashu, no Denver ih je ubedio da je sačuvaju za njega. Čak su je malo i zajednički preradili, pa se on pojavljuje i kao koautor. Posle prvog izvođenja na koncertu, publika je pozdravila Denvera petominutnim ovacijama. Znao je pogodio pravu stvar.

Singl sa studijskim snimkom se pojavio u aprilu 1971. godine i munjevito dospeo do 2. mesta američke liste. Tiraž se merio milionima primeraka, a pesma je do današnjih dana ostala ona po kojoj se prepoznaje Denverov rad.

In the Dark (1976)Čuo sam mnogo različitih verzija ove pesme, a na današnju sam slučajno nabasao. Toots and the Maytals su veterani sa Jamajke čija karijera seže u šezdesete, kada su izvodili ska/rocksteady muziku, pa su lako uleteli u novi muziku (još 1968. godine su snimili pesmu “Do the Reggae“, po kojoj je čitav pravac i dobio ime). Toots Hibbert je inače fenomenalan pevač koga su često poredili sa Otisom Reddingom zbog emotivne interpretacije, pa izbor “Country Roads” za njihov fenomenalni album In the Dark (1976) predstavlja malo podilaženje publici. Po meni, to je bio pametan potez, jer su pesmu znali svi da pevaju, a reggae muzika tada nije bila tako popularna kao što je to danas.

Tokom nastupa u Ričmondu u Virdžiniji 2013. godine, Toots je udaren flašom u glavu. Završio je sa nekoliko kopči i naredne tri godine nigde nije hteo da nastupa, plašeći se publike. Negde pročitah da je ponovo izašao na pozornicu pre par nedelja u Virdžiniji, na nekom festivalu.

Country roads, take me home
To the place I belong
West Virginia, mountain momma
Take me home, country roads…

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , , |
Uputite komentar