Crna kafa

Ona zaslužuje barem naklon poštovanja, ako ne i više od toga.

Humble Pie, u svim inkarnacijama i svim sastavima, sa svim sitnim varijacijama stilova tokom postojanja, spada u one grupe pred kojima se obično spontano javi ona blesava misao: a zašto ja tu muziku ne slušam svaki dan?

No, bez obzira na to što danas slušamo jednu od najljućih vokalnih interpretacija neverovatnog Stevea Mariotta, jednu od meni omiljenih iz opusa grupe, razlog što se danas podsećamo ovog snimka je drugi.

Ta devojčica sasvim desno.

Nastavite sa čitanjem… “Crna kafa”

Nudle iz Šangaja

Današnji dan je od onih kada sve ide kilavo. Iako sam svoj deo obaveza odradio u rano jutro, ukućani nikako da uhvate ritam i da dokusurimo stvari kako bi proveli mirno popodne. Pride, odgovorio sam na nekoliko telefonskih poziva, otvarao vrata slučajnim namernicima koji su pokušavali da mi prodaju ono što već imam i ćaskao sa komšijama o nevažnim stvarima, sve očekujući zatišje kako bih seo i napisao neki tekst za blog. Taman kada sam zaseo i počeo da prebiram po pesmama-kandidatima, dreknula je iz kuhinje ćerka:

– Ćale, hoćeš da i tebi spremim nudle?

Počele su da mi se motaju razne stvari po glavi i odmah sam dobio ideju za tekst.

Nastavite sa čitanjem… “Nudle iz Šangaja”

Biće promena

Kada se 1963. godine Bob Dylan oglasio sa “Blowin’ in the Wind“, niko nije mogao da zamisli da će ova filozofska pesma o građanskim pravima postati veliki hit i izvršiti veliki uticaj na ogroman broj muzičara tokom šezdesetih, a i u narednim decenijama. Crna populacija, kojoj u to vreme nije bilo ni malo lako, prosto nije mogla da zamisli da o temi koja ih je žuljala peva belac. Sudeći prema biografu Sama Cookea, ona je bila okidač da on napiše “odgovor” na nju iz sopstvene perspektive.

I na taj način uđe u legendu.

Nastavite sa čitanjem… “Biće promena”

U potrazi za melodijom

Zlobnici bi rekli da je to čista papazjanija. No, čega god da su se prihvatili, odradili su kako treba.

Svi mi, kao slušaoci, skloni smo da mistifikujemo stvari i mašimo kontekst u kom su pojedini muzičari stvarali. Uvreženo je mišljenje da je britanska rock & roll scena početkom šezdesetih jednostavno “grunula”: The Beatles, The Rolling Stones, The Who, The Kinks… još u to vreme su krenuli da razvaljuju svet svojom muzikom. To je potpuno tačno, ali je nedovoljno kao argument za ozbiljnu diskusiju. Sve ove velike grupe su morale da prođu kroz fazu razvoja i lutanja po stilovima kako bi ušle u muzičke enciklopedije.

Za znatiželjnog čoveka poput mene, tumaranje virtuelnim Swinging Londonom je postalo neka vrsta relaksirajućeg putovanja. Tome se rado prepuštam i sa tog zamišljenog pitovanja se uvek vratim bogatiji sa nekoliko novootkrivenih pesama.

Nastavite sa čitanjem… “U potrazi za melodijom”

Repent Walpurgis

Ovaj stil imenovanja numera su usavršili tek death metal bendovi osamdesetih. Onih godina kad je ova muzika nastajala, tokovi razmišljanja su bili drugačiji, veoma različiti.

Nekim od vozova kojim su se vraćali šverceri iz Trsta noseći u torbama mantile “šuškavce”, ženske čarape i farmerke, na samom kraju šezdesetih pristigla je i singlica Procol HarumaIl Tuo Diamante“. Svi smo znali i voleli ONU njihovu pesmu, ali pojma nismo imali o ostatku repertoara.

Na B-strani je bila usnimljena “Fortuna“.

Nastavite sa čitanjem… “Repent Walpurgis”

Ne moram da znam španski da bih uživao

¡Hola amigo! Aquí está tu cerveza, las chicas están llegando.

Već petnaestak minuta razmišljam o tome zašto sam od najranijeg detinjstva bio opčinjen “meksikanskom muzikom”. Jedan od razloga je bila ljubav prema kaubojskim filmovima u kojima su Meksikanci bili ili gadni zlikovci ili muzičari, pa su njihove pesme bile dobrodošli predah posle žestokih pucnjava, dok se dim od baruta ne raziđe. Tokom pedesetih i šezdesetih, teme iz ovakvih filmova bile su veoma popularne, a neke od najpopularnijih su brzo prepevane na nama razumljiv jezik. Zahvaljujući tome, dvojica sjajnih domaćih pevača su postali veoma slušani; na žalost, danas se malo ko seća moćnih glasova Slavka Perovića i Nikole Karovića.

U međuvremenu sam odrastao ali se ništa nije promenilo – vidite i sami da relativno često napišem ponešto o novootkrivenim “Meksikancima”.

Nastavite sa čitanjem… “Ne moram da znam španski da bih uživao”