Dobro jutro, Aztlane

Los Lobos su eminentni predstavnici Chicano kulture sa ozbiljnim pesmama, a ne tek puki zabavljači, kao što to mnogi misle.

Najmoćnije carstvo pretkolumbovske Amerike, koliko do sada znamo, stvorili su Asteci. Španski konkvistadori i misionari su pomno beležili na šta su nailazili tako da se o njihovoj kulturi i načinu života mnogo zna, a ostaci njihovih građevina u današnjem Meksiku i danas izazivaju strahopoštovanje.

Jedino što se ne zna je odakle su Asteci došli. Sun

O toj temi se neprestano lome koplja u naučnim krugovima.

Nastavite sa čitanjem… “Dobro jutro, Aztlane”

Једна од пре: ипак се окреће

Уме да се накупи влаге у ваздуху, па светла са улица и преостале индустрије то осветле

Нека вајда од равноземљаша: почео сам да обнављам градиво из астрономије. Оно, није да га је било баш превише, ваљда два часа недељно у четвртом гимназије, и једно предавање др Татомира Анђелића, од чега се не сећам ничег посебно, једино да сам у потоњем случају присуствовао Догађају.

Дакле, шта могу да урадим са постојећом опремом? Па да испробам ћеркин статив, и експозицију произвољне дужине помоћу даљинског окидача. Из два-три попушаја, ево и бољег покушаја.

Ово сам радио и раније, ал’ мислим да те фотке више нема на Суштини, отишла у минус. Овог пута сам релативно задовољан како је испало, решио сам бар неке проблеме који прате ову врсту занимације.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: ипак се окреће”

Kreni za mnom

U svakom javnom bavljenju, kada se odreknete prepotentnog nastupa i zapravo samo pokušavate da se dokažete svojim radom bez obzira na pakosne komentare sitnih duša, proći ćete loše.

Kada je Zoća juče pomenuo sindrom “neuspešnih” – to jest, uspešnih imena iz sveta muzike koji su imali taj peh da neki idiot koji piše za muzički časopis izjavi kako im je glavna karakteristika to što liče na nekog drugog, već dokazano uspešnog i tiražnog, nisam mogao da se ne setim veoma sličnog i ništa manje nepravednog slučaja.

Fascinantno je, pak, sa koliko mirnim i gospodskim stavom je Robin Trower izdržao krajnje vulgarne i neopravdane kvalifikacije u času kada je stvarao fantastičnu muziku.

Nastavite sa čitanjem… “Kreni za mnom”

The Moody Blues za sirotinju

Barclay James Harvest je grupa koja je bolja od mnogih drugih koje su napravile značajne karijere. Okolnosti su im retko kada išle na ruku, pa su kod nas ostali gotovo nepoznati.

Posle buteljke dobrog vina i kada sam dobro raspoložen, prijatelji me uvek nagovore da izigravam DJ-ja u sopstvenom domu. Omiljena disciplina im je da im puštam “propale bendove” za koje, obično, nisu čuli. A kada se fešta završi, u vazduhu često ostaje da lebdi pitanje: zašto te grupe/autori nisu dobili zasluženu pažnju iako su imali sve preduslove za uspeh?

Retko znam pravi odgovor.

Nastavite sa čitanjem… “The Moody Blues za sirotinju”

Proglas o nepažljivima

Ovakvu kvalifikaciju do sada nisam čuo. Ako je ne zabeležim, zaboraviću je, a to bi bilo nepravedno i pomalo rizično.

Kad je neko lud, onda tu nema pomoći: ovu frazu sam do sada previše puta upotrebio i malčice se već izlizala, ali kad malo pažljivije poslušate ovo što imam da vam predstavim, razumećete zašto je celishodno da to izrazim baš tako.

Elem, mislim da je Gentle Giant jedina grupa sa kojom sam ikad u životu imao posla, a da se desilo sledeće: zarazio sam se na prvo slušanje, a pritom ja nikada nikoga pametnog nisam uspeo da zarazim za tu muziku. To da su ti ljudi bili kolektivno ludi nije nikakva misterija. Zato valjda nisu ni mogli da prevaziđu vreme u kojem su radili. Ali oni su se bar razbežali kud koji: ja sam problem. Sklonost ka anahronim i (is)komplikovanim oblicima muzike izvesno me kvalifikuje barem kao potencijalno ludog. Drugi se izvlače: no, izgleda da moja okolina krije od mene neka saznanja o meni. Smile with tongue out

Štaviše, u par navrata umalo nisam nadrljao zbog njih. Boktemazo, pa to mi se nije desilo ni sa glasnim puštanjem grupe King Crimson.

Nastavite sa čitanjem… “Proglas o nepažljivima”

Једна од пре, тј. две-три: јубц

опире се стерилности и диктатури сивила данашње архитектуре

Зграду сам први пут уочио 2005, јер нисам хтео да дам таксисти 20 долара од аеродрома до бусодрома, него сачекао аутобус. Овај није ишао право тамо, него свратио на Нови Београд, па сам је онда први пут угледао, док је она црвена на металним елементима фасаде још била свежа. Сетио сам се свега што сам рекао на рачун америчког мањка архитектуре и како сам хвалио наше… годи понекад да се буде у праву.

Тадашњи урбанисти су се баш трудили да пробуде велику спаваоницу, па је тако у сремској равници никло нешто налик скраћеној верзији Страдуна, чак је и камење стигло да се углача.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре, тј. две-три: јубц”

Inspector Gadget

Na današnjem tržištu postoji veliki broj kvalitetnih gitara. Među njima posebno mesto zauzima Fender Telecaster – mnogi tvrde da njega sviraju najbolji među najboljima.

Slušanje muzike sa radija mi služi kao zvučna kulisa dok radim. Uglavnom je puštena tiho, da me ne ometa i odvlači mi pažnju, stvarajući mi ambijent u kome najbolje razmišljam. No, povremeno, uši mi registruju nešto na šta same odreaguju i to je najbolji znak da je muzika koja se u tom trenutku emituje zaista dobra ili po mom ukusu. Tako je bilo i sa današnjom pesmom: neočekivano je uletela, posle 10 sekundi znao sam da je u pitanju neko od onih koje mi ovde kolokvijalno zovemo “slepcima” – to su oni što znaju da odsviraju sve ono što može da ti padne na pamet. Kao i ono o čemu uopšte nemaš pojma.

Samo što su u ovom slučaju u pitanju tri “slepca”.

Nastavite sa čitanjem… “Inspector Gadget”

Kuća na oblaku

Može li se spevati tišina?

Kako me sustižu godine, tako mi tišina sve više prija. Ne govorim o tišini gluve sobe, već o prostom izostanku meteža: ne smetaju mi ambijentalni zvukovi. A tu na red dolazi činjenica da živim u maloj varoši, da se preko puta moje kuće nalazi park lokalne bolnice i, konkretno ovih dana, da je najzad došlo vreme da prozor ostane otvoren, možda ne celog dana, ali tokom dužeg vremena.

Privilegija koju sam dobio tom kombinacijom su brojni kosovi koji se oglašavaju od praskozorja do kasnog jutra.

Poslednjih godina ih ima i bliže: ugnezdili su se na ona četiri drveta u mom dvorištu i od aprila do juna se budim doslovno okružen zvukom nalik na početak današnje muzičke numere.

Nastavite sa čitanjem… “Kuća na oblaku”