O Suzi, čija li si…

U seriji priloga o pesmama koje su postale slavne u tuđoj izvedbi, pa čak i učinile slavnijim druge izvođače, a ne one koji su pesmu napravili, danas se prisećamo jednog od najvećih hitova šezdesetih, a otkrivamo da estradne smicalice nisu stvar novog datuma.

Dakle, evo originala.

Hajde sad, neka podigne ruku svako ko je mislio da je ovo matična pesma grupa Creedence Clearwater Revival…. Ne, čekaj: biće lakše ako podigne ruku onaj jedan koji je znao da to nije njihova stvar.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
Uputite komentar

Dečak koji je bio ispred svog vremena

Poslednjih desetak godina svedoci smo da već etablirani muzičari rado posežu za “klasičnim pesmama”. Verujem da nije u pitanju njihov ego trip već način da se iz naftalina izvuku mnoge od zaboravljenih pesama XX veka kako bi se približile mlađoj publici. Tako je, recimo, Rod Stewart izdao čak pet albuma na kojima peva standarde, a Bob Dylan se upustio u istraživanje Sinatrinog repertoara i, kako mi se čini, ne misli da se zaustavi.

Stewarta i mogu da razumem kao vrhunskog pevača, ali Dylana nikako – celi život sam se bavio njegovim pesmama, a ne pevanjem.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Ptičice

O ženama koje su zlostavljane na bilo koji način pisao sam u više navrata. Moj stav oko ovog pitanja je jasan – ne mogu da shvatim muškarce koji to rade, a ni žene koje zlostavljanje najčešće prikrivaju. One hrabrije pokušavaju da se izbore sa nasilnicima. Ako oni ne mogu fizički da ih zlostavljaju, koriste druge metode.

Ekonomsko nasilje je jedan od načina da se žrtvi zagorča život. No, ima i gorih stvari – žena koje su seksualno zlostavljane.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Da završimo za noćas

KGB je skrćenica koja se koristila za Komitet državne bezbednosti u bivšem SSSR-u, a odnosila se na sovjetske obaveštajne službe i tajnu policiju. Pandan u Americi im je CIA, kontraobaveštajne službe i FBI. Nisu oni jednini, ima ih svaka država, a fama o njima i konspirativnost koja se podrazumeva su stvari koje golicaju maštu ljudi širom sveta.

Nije slučajno što je serijal o Jamesu Bondu toliko gledan.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Mustang Sally

Ako ste se nagledali kaubojaca poput mene, onda ste potpuno familijarni sa rečju mustang. Za neupućene, to je divlji konj kojeg su jahali indijanci. A i kauboji, kada su morali. Smatra se da su konje u Ameriku doveli španski konkvistadori.

U filmovima su predstavljani idealistički – bili su sinonim za Divlji zapad, a plenili su lepotom, gracioznišću i brzinom.

I još nešto – teško su se pripitomljavali.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Šesto dne obeležavanija roždestvo tvojego

Negde na putu ka ovoj jubilarnoj koordinatnoj tački u četvorodimenzionom prostorvremenu, zaboravili smo da primetimo da je svakoj posebnoj pojavi valjano učiniti zasebnu kalibraciju zrelosti. I sad, ni tamo ni ovamo: ne znamo jesmo li već punoletni u e-prostoru ili kao maloletni nemamo pravo čak ni da se izjašnjavamo o tome.

Aj pa sa srećom

Bilo kako bilo, Suština pasijansa je rođena u ovaj dan i čas pre tačno šest godina, prilogom koji tradicionalno ponavljamo i ovde:

– * –

Hello, world!

Razvoj bloga je u toku. Tek se igram sa WordPressom. A kao da imam potrebe za žurbom… Uglavnom, to je to: rođen je. Uskoro će i da prohoda. A možda i da poleti. Letimo i dalje.

– * –

Poleteo je, dakako da je poleteo. I pravo da vam kažem, više puta u ovih šest godina sam u glavi parafrazirao onaj pesnički trenutak Bore Đorđevića boktejeb’o nisam treb’o, da sam znao ja bi’ stao.

Kompasi?Ali, posle svega, kad svedem račun baš svega, trebalo je to učiniti, a da sam znao, učinio bih i pre. Jer, nisam se mnogo držao nijednog pravila osim više puta pomnjanog Pravila Koje Šef Nameće Svim Samurajima Skoja Kad God Nađe Za Shodno Da Naređuje A Samuraj Nađe Za Shodno Da Sluša Šta Mu Se Kaže Broj 00000000001, a koje glasi: “Šef ti izričito naređuje da postupiš po nahođenju.” Jer, pravi Šef zna da je važno narediti, pravi Samuraj Skoja zna da je važno poslušati, a svi zajedno se nosimo u pizdu m… se zabavljamo kao nikada. Znamo pravac, znamo brzinu, ma znamo sve, nego… Neoliberalizam, naš najveći protivnik (možda on i nije naš, ali mi njegovi jesmo sigurno), jači je od nas, pa nas povetarci nose u pizdu mat… u svim pravcima. A to sve naše raspoložive kompase (a imamo ih iha-haj!) čini izlišnim, štaviše mrtvim teretom koji preti da nas brže povuče na dno ako li samo potonemo.

Nije da nije, ima malo vode u potpalublju, ali držimo se na površini još uvek. Nekako.

Nije bitno to što naš kompas trenutno ne služi ničemu. Mnogo je bitnije to što mi kompas nismo izgubili.

– * –

E sad, taj osećaj da bismo potonuli kad bismo dozvolili da nas neko u kalupe stavlja neodoljivo podseća na onaj pogled Franca Biberkopfa kada neko od njega traži da razmisli o situaciji u kojoj se upravo našao.

To podsećanje, pak, uverava nas u to da razmišljanje valja praktikovati, iako je to danas toliko retka pojava da su mnogi koji su razmišljali na kraju otišli u pizdu ma… u penziju. Zato mi razmišljamo pažljivo, između redova, čak i onda kada ni o čemu nema šta da se kaže. Neki se čak i ljute kad ih upućujemo na pravi način čitanja naših tekstova, tako da smo razne napore u tom pravcu sveli na minimum, da izvinete na lambadi, zbog vas.

Zato se, valjda, i proredilo.

– * –

StopA oko mene su i oni kojima se nije pristojno obraćati u trećem licu ako su prisutni. Elem, vi, kojih ponekad ima manje nego što ima angažovanih autora, a koji ste se pred nekim prilogom znali zapitati “šta je sad ovo, suncetiebemžareno”, možda čak i ne primećujući da vas sam čin postavljanja tog pitanja odvaja od većine, često zaboravljate da Suštinu pasijansa čini četa mala ali zajebana, Osam Samuraja Skoja koji svoju privilegiju pisanja na ovom mestu upražnjavaju krajnje obazrivo (videli su šta se Šefu desilo kad je pregoreo objavljujući, pa su namah iskoristili privilegiju mudrih da se nauče pameti na tuđim greškama), ali znajte da se šunjaju prikrajcima i samo je pitanje dana kad će opet da grunu.

Bilo da komentarišete ili prećutite, vaš glas (koji do nas svakako stigne) dobro nam je gorivo za dalji rad. U mentalnim sferama, perpetuum mobile je moguć, kad već nije u fizici: jedni drugima dajemo energiju koja nas motiviše na neprekidno kretanje. Taj zamajac je davno pokrenut i još uvek se vrti živahno, iako to vama ne izgleda tako. Zasad nema znakova da će biti drugačije; ali valja da znate i to da je povremeno usporenje samo sinhronicitet ćutanja. Jer znate – uz svu dobru volju, čak i autori Suštine pasijansa imaju obaveze prema svojoj deci, svom stomaku, svom poslodavcu i šta sam ono još zaboravio. Ah, da: obaveze prema vodovodu, elektrodistrTibuciji, telefonskim kompanijama, internet provajderima, naftnoj privredi, ministarstvu prosvete, ministarstvu zdravlja, ministarstvu finansija i šta sam ono opet zaboravio…

– * –

Biće, biće!Trivija: 6.929 objavljenih priloga za 2.192 dana. To je u proseku 3,1610401459854 priloga na dan, to je više od broja Pi za čitavih, mada nužno zaokrugljenih 0,0194474923956069.

Malo li je? Pogotovo ono 6069 na kraju: deluje nekako monumentalno. I nije bitno što NASA trajektorije putanja letelica proračunava samo sa pet decimala broja Pi (kažu, dobro je tako za održavanje softvera, a putanje se moraju korigovati, pa moraju): nama, kojima se lebac naš svagdašnji nalazi negde drugde, a Suština pasijansa nam služi da se voznesemo u pizdu mat… u visine nedostignute, treba bar 12-15 decimala da bismo se razmahali k’o goveda kako dolikuje.

Komentara je manje nego priloga, samo 6339, pa smo se poklopili ušima. A vi, piiii….šite kad stignete.

– * –

A to što opet neki izbori pokušavaju da se smeste u program proslave šestog dne obeležavanija roždestva tvojego, nije naša krivica. To su oni shvatili koliko smo mi važniji od njih, pa sad surfuju na našem talasu, pizda li im… sram ih bilo.

– * –

Brojaćemo i dalje. Pa dokle izdržimo.

(Simon Philips on drums.)

– * –

Misija Suštine pasijansa je da potakne na razmišljanje, a da pritom ne ugađa nikome, osim možda slučajno. Tako će i ostati dok god bude potrebno.

Puf? Not.

Obećavamo vam da nećemo dozvoliti da nas oduvaju. Jer, ako oduvaju nas, jao vama.

Srećan vam šesti rođendan Suštine pasijansa, dragi naši.

• Objavljeno u kategoriji Arhiva, Istorija, Komentari, Koncepti, Pisanije, Pojave, Rad bloga, Sudbine, Vesti | Označeno kao , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , |
1 komentar

Mali bog

Teško da je nekoga od nas mimoišao neki od “malih bogova” koji žive u našem okruženju. To su oni tipovi koji neprestano pričaju, sve znaju i u sve se razumeju, mogu da voze trotinet a i avion, povalili su toliko žena da im se broja ne zna i ko zna šta još… Njihova (ne)dela su, obično, u suprotnosti od onoga čime se hvale, a autoritet im se zasniva na izazivanju straha kod nejači.

Sve dok im se bahatost ne obije o glavu.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Aslan nije pitom lav

Prošle nedelje ponovo sam se zabavljao dobro poznatom igricom “otkrivanja raritetnih i nenabavljivih snimaka”. Kažu ljudi da za album Show Me a Rainbow (1969) meni nepoznate pevačice Pauline Filby treba odvojiti popriličnu svotu u čvrstoj valuti da bi se posedovao. No, kako je kriza i kod mene, a ne samo u svetu, ne navlačim se na takve štoseve. U više navrata sam se opekao oko sličnih izdanja, pa sam u jednom potezu rešio nedoumicu.

Neka dobra duša je stavila na Cevku kompletan album.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Lena

Jedan od mojih najstarijih virtuelnih prijatelja na Facebooku je Đorđe Ilijin. U stvari, on i ja se posredno družimo decenijama, praktično od trenutka kada sam 1978. godine kupio prvi album beogradske grupe Tako. Muzika ove grupe, uz onu koju je iza sebe ostavila još jedna o kojoj se malo govori, Igra staklenih perli, brzo se preselila u legendu.

Za šta su oni ponajmanje krivi.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao , , , |
2 komentara

Zabrinut za decu

This is the end of the age of the innocent
One more game before they go
This is the end of the age of the innocent
What will we leave them with
Suppose we’ll never know

Ne, neću da se bavim politikom. Rešio sam da tokom ovog kruga političke groteske apstiniram od cinizma i zabijem glavu u svoju brigu. To što sam zabrinut za svoje dete i svu decu iz svoje okoline, druga je tema. Ovog puta se bavim fenomenom čoveka čiju muziku neizmerno volim i koji je relativno nedavno objavio pesmu pod ovim naslovom.

Poslušajte. Poslušajte lagano, strpljivo i bez ikakve predrasude, ako nije previše da tražim tri stvari u jednom pokušaju (i četvrto: pojačaj to malo, jebote!). Mislim da će se isplatiti.

Retoričko pitanje za danas glasi: kako je moguće da Jeffu ni posle više od pedeset godina na muzičkoj sceni (i preko sedamdeset na životnoj) nije ponestalo ni trunke entuzijazma da gura dalje, i to u onoj niši u kojoj je jedan i jedini, van svih kategorija?

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar