Једна од пре: млад месец у мојој улици

Кад је легао нови Канон, башка ме обрадовала повишена осетљивост новог чипа. То би требало да значи да могу да шкљоцам са још мање светла него пре. И оно, није да није, успео сам понешто чему се нисам надао. Али, цена је зрно, које ми се понегде баш и не свиђа.

Има ту нешто о проласку на ћуприји и плаћању на мосту, или беше обратно.
e70_00512~20161005_18_48_52

(велика)

Ово ми се некако само нацртало пред објектив. Враћали смо се однекуд, и замало да заборавим фоткалицу у колима. Мој крај је миран, кола не закључавам, те сам се вратио више за казну, да мало педагошки делујем на своје памтило (мајмуне заборавни, враћаћеш се док не запамтиш да треба да се сетиш). И онда ми се укаже призор, па ти де одоли. А има ту и изазова.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Foto oprema, Foto tehnike | Označeno kao , , , |
Uputite komentar

Jesi li spreman?

Kada sam otišao sa komšijom do njegovog prijatelja, dan nam se neočekivano završio. Uz malo sreće, brzo smo završili ono zbog čega smo došli, a veče se uz dobro vino pretvorilo u prijatno ćaskanje. Ispostavilo se da je domaćin strastveni kolekcionar muzike, ali su se njegova interesovanja za novitetima završila negde početkom sedamdesetih.

Da još malo popravi atmosferu, potegao je video snimke iz svoje kolekcije, koji su odlično legli uz pomenuto vino. Da l’ od vina ili nečega drugog, odmah mi se vratilo pamćenje i prisetio sam se mnogo čega što mi je vremenom izvetrilo iz glave.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Još jedna poskočica

Kako pristižu ovogodišnja nova izdanja, u mene se polako uvlači neki optimizam. Barem u domenu muzike koju volim da slušam, mogu već da nabrojim nekoliko albuma koji će sigurno ući u konkurenciju najboljih. Prednjače žene, a među njima mi nekako najviše odskače Eliza Carthy, pa je zgodno da čujemo šta se to skuvalo u njenoj kuhinji.

Do sada je pominjana na blogu samo kao ćerka poznatih roditelja.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Toliko

Nije mi prvi put da krenem na jednu stranu, a zaustavim se na sasvim neočekivanom mestu. Na preporuku jednoga od mojih virtuelnih prijatelja, uhvatio sam se u koštac sa albumom McGough & McGear (1968) nemajući pojma o čemu se radi. Godina izdavanja je sugerisala da može da bude u pitanju pop/rock/soul/psihodelija/folk… Ili sve zajedno u najčudnijim kombinacijama.

Bez ikakvog drugog predznanja krenuo sam u preslušavanje. I ostao zatečen.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Odi amo da se poigramo…

Samo što sam završio sa tekstom o Marianne Faithfull, ukazala mi se prilika da bacim uvce na novi album jedne od mojih miljenica – Bic Runga je ovoga puta potpuno podbacila, ali i u tom fijasku ima nečega dobrog. Kako se ovaj album sastoji uglavnom od obrada manje poznatih pesama inače velikih autora, nekako se tu našla i pesma “Vien” koju u originalu izvodi Françoise Hardy.

Ako je Marianne bila ikona Swingin’ Londona tokom šezdesetih, slobodno se može reći da je isti status kod Francuza imala lepa Francoise.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Kada se ona nasmeje, zasija i Sunce

Obožavam pesme koje su, u stvari, muzičke minijature i traju manje od tri minute. Potreban je majstorluk da se tako nešto uradi. Na moju žalost, većina od njih ostane nekako zapostavljena, u senci, pa ih se i ja retko setim.

Zbog toga mi je promaklo i da napišem koju o jednom od najtalentovanijih britanskih muzičara.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Voleo bih da sam te poznavao

I wish I knew you when I was young
We could’ve got so high
Now we’re here it’s been so long
Two strangers in the bright lights

Paćenička, nego šta.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Није тренутак. Или јесте.

LajaviKrelacто се нешто мислим, деране, како је време релативно. не мислим оно којом брзином протиче, то је одавно доказано да зависи од врата. шта, којих врата? па од вецеа, зависи с које стране се налазиш. ама не мислим на брзину него на дужину. ма које милијарде година, мене занима много мања јединица, тренутак. оно, док трепнеш, шта све може да се деси док трепнеш.

ево кренемо госпоја и ја некуд, и кад она каже само тренутак, знам да је кренула да се још само мало дотера. ако је чујем из собе, могу тако трепнут да стојим дес петнес минута, ако је из купатила уме и за седам. ил ко онај кад је пито ову на аутобуској, за које време стиже бус за мијајловицу, каже она само тренутак, а овај оде све се мислећи да неће бити да је тако брз, ал изеш га релативно је то време.

ил кад одеш код неког, треба ти нешто, а овај ти каже да сачекаш само тренутак. сад ту та релативност штогод зависи од особе, и шта ради. ако телефонира, онда изеш га, иди на веце. ако телефонира а чујеш да се већ поздравља, друга ствар. ако је мајстор и ради нешто, гледај да ли расклапа ил склапа и је ли му време за паузу. ако натрчиш на неког ко као треба да руководи некаквим хаосом, батали посо. тај ти је то реко само да те се отараси, завршићеш ко онај што је дошо због оног јосифа из трбушнице.

а пај сад кад ти кажу да је нешто тренутно. питаш јел има, каже тренутно нема али. е сад ту обично каже можемо да наручимо а то је онда мало јебигица, могу и сам да наручим па не морам сутра да долазим опет нег ће ми стигне на ноге. колико ће разносачи да узму а колика је њина маржа? е али ако не ваља, код ових мож да дођеш да им очиташ коју, има да га замене из цуга, а за ово што ти донесу шаљи сам. ал ајде није нешто крупно него тренутно нема јогурта. то онда знаш да ће да стигне за пола сата или најкасније сутра, па има смисла да питаш. ако је угаљ или нешто кабасто, дан два три. знаш макар отприлике.

а има и оно кад нема смисла да питаш. ко кад ти преко разгласа каже “тренутно није на располагању то и то”. ајде бре а кад ће бити? немаш кога да питаш, не знаш ни где седи то луче што говори. а и то се прожгадило, некад се знало како то треба да звучи, а сад наместили ту електронику, хифилистичари ниједни, па се све разуме што каже, нема више онај шмек. а опет џаба разумеш кад не знаш шта им је то тренутно. јел оно нема до даљњег јер ни ми не знамо ништа, или нема и неће скоро ни бити јер је цркло и више немамо чим да га поправљамо, или се нешто десило госпоји која је надлежна за то. откуд знам шта, уганула трепавицу, сломила ногу, отели је, отишла на марс…

него главни ми је штос кад ми когод пошаље линак на нешто на том фејзбуку. а немам ти ја то тојес имо сам ал’ сам забаталио, која је то дангуба бре а слабо жита у том кукољу, и онда ми неко ишаково… а нећеш, научио сам ја, ако пише сх онда се чита ш, дакле ишаково ми неко налог и сад ни не могу да се улагујем тамо, и кад хоћу да погледам тај линак, цврц.

beskrajni_trenutakајде, тренутно није доступан. кад ће да прође тај тренутак? неће никако, пази бре, ја већ четврти дан покушавам и све ми се чини да сам упао у некакав тренутак мрмота, оно знаш кад ти се бесконачно понавља једно те исто. па да ти кажем да не знам шта да ти кажем, немам сад неки паметан савет, ово још нисам доживљавао. то, мислим, да се време заустави. ал навикли смо на свашта, ваљда ћемо се навићи и на тај живот у бесконачном тренутку. тјах.

• Objavljeno u kategoriji Komentari | Označeno kao , , |
Uputite komentar

Tužna Liza

Retko koja žena je vodila turbulentan život poput Marianne Faithfull. Iako je sa pesmom “As Tears Go By” postigla uspeh još sredinom šezdesetih, a zatim nastavila sa serijom minornih hitova. Svaki njen snimak je ličio na borbu pevačice čiji krhki glas je suprostavljen bogatom, orkestriranom aranžmanu sa neizvesnim ishodom. Njen kvalitet u to vreme, da se ne lažemo, nije bio u opsednutosti slušalaca moćnim glasom – svoju slavu duguje, pre svega, fascinantnoj pojavi, jer se za njom okretao celi Swingin’ London.

I, naravno, svom dugogodišnjem dečku – Micku Jaggeru.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
1 komentar

Laserska ljubav

U vreme kada se bojažljivo krčmio studentski džeparac retko mi se dešavalo da poručujem vinile “na slepo”. Krajem sedamdesetih već sam imao dovoljno iskustva i popriličan slušalački staž kako se ne bih zaletao u avanture. Melody Maker i domaći Džuboks su se pokazali kao poprilično pouzdani vodiči kroz još neistražene muzičare/grupe – mogućnost greške je bila minimalna. U nekom od ovih časopisa sam pročitao veoma pohvalnu recenziju za grupu After the Fire, a kada su objavili i prikaz njihovog koncerta, odvažio sam se da poručim njihov album Laser Love (1979).

Da proverim kako zvuči new wave band u kojem klavijaturista vodi glavnu reč.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar