Fotografija dana, 19. april 2011

U neku ruku, današnja fotka nema veze sa projektom “jedna na dan”. A opet, ovo mi je bila izlazna strategija poslednjih nekoliko dana.
Već danima gledam u svoju omiljenu igračku, sve u nameri da je slikam.

Ovu lokomotivu iz kinder jajeta sam dobio od Ane kad je imala oko pet godina: “Evo, tata, neka vozić bude tvoj!“. Nosio sam je sa sobom kad god bih otišao sam od kuće na neko vreme. Bila mi je amajlija kad sam šetao maskirnu uniformu po banatskoj slatini… Nastavite sa čitanjem >>

Moje pravo da ignorišem

Ima raznih prava koje se daju na raspolaganje ljudima deklarativno, faktičkim pravima ili principom zdravog razuma. Ne znam na koji vid ličnog prava da se pozovem da bih mogao da upražnjavam ignorisanje.
Oprema za štrajkovanje glađu, žeđu i glupošću. Pričest četvrtkom.Pun mi ih je burag. Zahtevaju od mene neko dugo i skoncentrisano vreme, jedinu dragocenost koju mi još nisu oduzeli, da bi mi objasnili kako oni zapravo nisu isti; ne primećuju da jedino prihvatljivo objašnjenje može da se kaže u dve rečenice. Nazivaju me apolitičnim samo zato što ne želim sa svakim mamlazom da raspravljam o svojim stavovima; ne shvataju da me ti njihovi modeli angažovanja ne zanimaju.

Veoma su pažljivi da mi ne ponude mesto među sobom, mada su pokušavali ranije, i to je manje-više jedino na čemu sam im zahvalan. Nalaze za shodno da me provociraju i pritom misle da se ja zakopčavam na leđima. Ne primećuju da im se demagogija potrošila i da na mene ne utiču izlizane (mada prepakovane) fraze kojima pokušavaju da iz mene izvuku parolu koja će odati o čemu ja to zapravo mislim.… Nastavite sa čitanjem >>