I današnja fotka je ispala preko reda – to jest, tema je preko reda. Zadesilo se tmurno nebo uoči oluje (koja se na kraju nije desila) i ja sam hteo da uhvatim dramatična dešavanja među oblacima. To je bio težak zadatak.
Prethodni plan je bio neki drugi, ali od one vrste koja može da se odloži “do sutra”. Kad sam video na šta nebo liči, pohitao sam i napravio nekoliko snimaka. Preliminarnim rezultatom nisam bio zadovoljan, jer nemam opremu potrebnu za lov na takve gradacije boja i kontrasta (barem UV filter, a kamoli neki polarizacioni). Pokušao sam i tek donekle uspeo da izvedem ono što sam zamislio da bi trebalo pomoću tehnika u postprodukciji. Rezultat je sledeći:
To što je donji deo kadra taman, flagrantno je: i da nisam tako već dobio, zatamnio bih ručno. Zanimalo me je samo nebo. Rezultatom nisam bogzna koliko zadovoljan, ali bolje nisam umeo. Namučio sam se dok sam dobio tu blesavu žutu preko sive: tako se zaista pojavilo na čas, kada se krpa oblaka pocepala i sunce probilo na čudan način. Ovo je malo prenaglašeno u odnosu na ono što sam video golim očima, ali bolje nisam mogao da uhvatim svojim fotoaparatom niti sam umeo da kompenzujem kasnije tako da budem potpuno zadovoljan.
Inače, scena je poznata onima koji pažljivo prate moje fotke dana: ista scena je prva u nizu u projektu “jedna na dan” i snimljena je prvi put 25. marta. Taj kadar sam odabrao kao scenu za povremeno snimanje (tzv. time lapse) sa namerom da beležim doba godine ili posebne vremenske (ne)prilike, kao što sam učinio danas. Ta strana gleda pravo u mesto odakle se u vreme letnjeg solsticija rađa sunce; na listi zadataka za projekat “jedna na dan” već imam nameru da uhvatim neko ludilo od izlaska sunca. Prvi put ću pokušati u maju.