Pesma Evrovizije

Pratite li Pesmu Evrovizije? Ja više ne nalazim za shodno. A evo i razloga.

Pop muzika je legitimni derivat raznih fahova muzike, a najčešće se svodi na kič po definiciji. Zanatski pristup koji teži lepom, prazna ljuštura koja ima jedinu svrhu da popuni prostor zvukom i da izazove talas plitkih osećanja.

Dakako, to je sasvim u redu: ako vam se dopada, niko nema pravo da ospori kao kategoriju. I ako ćemo pravo, postoji pop muzika koju i ja veoma volim, ali ona nije predmet ovog osvrta. Reč je, dakle, o Pesmi Evrovizije kao godišnjem spektaklu čija vrednost je devalvirana do besmisla onim smešnim i irelevantnim sistemom glasanja putem SMS poruka.

Računica je prosta: ko ima najviše fanova u susednim zemljama i u pečalbi, taj je kandidat za pobednika. U retkim prilikama, desi se šansa da pobedi najbolji, ali to je manje-više stvar koincidencije. Mene zanimaju oni koji nemaju nikakvu šansu, čak ni kad izađu sa najoriginalnijom idejom. Evo i primera.

Seća li se neko ove vesele pesmice? Pesma O Julissi belgijske grupe Ishtar je definitivno najoriginalnija kompozicija koja se pojavila na Pesmi Evrovizije u Beogradu 2008. godine. Nije prošla ni polufinale: za Belgiju nema ko da glasa po definiciji. A nijedna pesma te godine nije mogla ni da se očeše o ovu.

Ta blesava pesmica zarazne melodije je otpevana na izmišljenom, nepostojećem jeziku. Ako se dobro sećam priče, taj jezik je bio predmet igre još u detinjstvu autora i ostao je kao ideja za upotrebu u muzici. Što se mene tiče, ovo je spektakularno čak i pored pomalo nesigurnog pevanja. Muzika se nekad ocenjivala najpre kao ideja, a tek onda kao interpretacija. Pa nije ni čudo da su Italijani, tradicionalno najveći ljubitelji pevanja u Evropi, okrenuli leđa ovom takmičenju pre, koliko ono beše, četrnaest godina. Uzgred, čujem da se vraćaju ove godine.

O Julissi je, uzgred budi rečeno, jedna i jedina evrovizijska koju sam puštao sebi u uši u poslednjih 20 godina, a jedina koju sam uopšte upamtio osim dve-tri pesme koje su došle iz Srbije. E, baš zbog te prekrasne belgijske pesmice, okanuo sam se ćorava posla i neću više da pratim Pesmu Evrovizije.

Na sajtu kažu da je ovo promotivni materijal, što znači da nije bitno to što sam maznuo sliku odande.Ono okato čeljade koje predstavlja Srbiju (tačnije: RTS) deluje simpatično i veselo, ali ta pesma je muzički ekvivalent supe iz kesice: zanatski dobro, preslano i vredno zaborava odmah nakon konzumiranja. Ako je za utehu, makar RTS ne šalje opet na evro-pistu nekakav sumnjivi i neukusno stilizovani primerak ljudske vrste i homoseksualne ikonografije. Bio zaboravio Brega da primeti da jedna fora može da se proda samo jedared, a LGBT trik je bio već provaljen za onom Razom Mujezinović Marijom Šerifović. Hoće ljudi nešto novo.

Ama… Mogu ja sad da izgovorim neke parole koje će da učine moje mišljenje o toj maloj socijalno prihvatljivim po aršinima koje prodaju one pro-američke televizije u Srbiji i razne NVO ustanove koje vole da se zgražavaju nad drugačijim mišljenjem. Pa dobro, evo: želim tom detetu puno zdravlja, sreće i uspeha u životu, da završi školu i fakultet, lepo se uda i rodi petoro predivne dece, živi život punim plućima u izobilju i u ljubavi sa izabranikom svog srca do duboke starosti. Eto, tako. A što se tiče njenog nastupa na Pesmi Evrovizije – nije to bitno uopšte. Ako je ona sebi dozvolila da joj producenti odbace prezime, onda mogu i ja sebi da dozvolim da me boli patka za njen plasman na tom kvazi-takmičenju.

5 komentara na temu “Pesma Evrovizije”

  1. Pesma Evrovizije spada u onaj domen “što šarenije to budali milije”. Rame uz rame sa izborom za miss ovoga-i(li)-onoga (ima ih još iste visine ramena; ovo mi prvo palo na pamet).

    SMS je uveden da i raja može da (misli da) utiče na izbor pobednika. A i da se, je l’ te, zaradi nešto siće. A čitav koncept PE je (pored ‘leba i igara) tu da “pojača” turističku sezonu grada/države domaćina. “Razbijanje” takmičenja mu tu dobro dođe da turisti troše 10-ak dana, a ne samo dan-dva pred finale. A čitava manifestacija je ispolitizirana još u doba ABBA-inih pobeda… I od tada se nije raspolitizirala… A da i ja (još) jednu rečenicu započnem rečju ‘a’…

  2. ‘Ajde brzo da se razbrojimo – ko ne gleda ovogodišnje finale izbora za Pesmu Evrovizije? 🙂

    P.S.
    Opravdanje imaju samo oni koji su otišli u neki muzej! :p

    1. Evo, ja. Fakat, gledao sam poslednje četiri numere. Ili pet? Uglavnom, video sam to dete iz Srbije. OK nastup, pesma za zaborav, i to je to. Odmah posle te poslednje iz Gruzije smo otišli od kuće. Jasna je gledala sve dok je hranila grizlije i okopavala artičoke na farmi i veli mi da je moldavska numera luda k’o struja. Maločas smo se vratili i nemam pojma ko se kako plasirao. Odoh da odaberem fotku dana za juče 🙂

      1. Ja nisam gledô ni ovu našu. [kako se piše onaj smajli sa oreolom]

        Ako je neko i mislio da ćemo bilo koje zapaženo mesto osvojiti, pogrešno je mislio, jer i ona dijaspora – koja glasa za nas – u trenutku glasanja je gledala kako Srbin iz Monte Karla drži sMareju čas tenisa…

  3. Nedelja popodne, upravo sam saznao rezultate sinoćnjeg finala. Mislim da nije potreban bolji dokaz: to glasanje nema veze sa muzikom, a ta muzika nema veze sa životom.

    Kontam da se Italija zajebala što se vratila u Evrosong.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte NEĆE biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

CAPTCHA ImageChange Image