Nije bila ona koju sam zamislio, ali jeste ona koju motam već mesec dana.
Vraćali smo se iz Novog Sada, i to putem kojim davno nisam išao, Novi Sad – Bački Jarak i Temerin – Bačko Gradište – Bečej – Novi Bečej – Novo Miloševo – Kikinda. I posle one kiše koja nas je sinoć pratila na putu, a i jutros nas ispratila na radne zadatke, najzad granulo sunce. Uto smo negde između Bačkog Gradišta i Bečeja naišli na nekoliko žitnih polja koja još nisu pokošena. Setio sam se da nisam slikao žito, a trebalo je, pa sam stao. Najzad, evo odabrane:
Istina, plan za žito je bio različit, ali mi se nije posrećilo. Hteo sam da hvatam zeleno žito u večernji zlatni sat, po mogućstvu sa nekim jakim oblacima kao na jednoj ranijoj slici. I pokušao sam par puta da nađem žito, sve u blizini Kikinde – što je bila greška: valjalo je preći na bačku stranu i odmah bih našao dobro žitno polje…
Kako god, i ovo je dobro, s obzirom na to da je bilo nešto posle dva popodne i da je difuzno svetlo sa oblaka bilo odveć odvratno. Međutim, nisam morao mnogo da intervenišem: boja je manje-više tačno ona koju sam imao na terenu. Nebo je moralo da bude žrtvovano, ali šteta nije bila prevelika. Mišn akomplišd.