Ovaj broj meračim kao malo koji. Vrag će ga znati zašto je tako. Možda zato što zatičem manje kratkih priloga nego inače?…
Ponekad se desi da u novi broj zavirim na sajtu, jer tamo sadržaj bude osvežen dan-dva pre nego što se zgotovi distribucija za pretplatnike. Ispada da sam nestrpljiv i da me svrab obuzima od silnog iščekivanja. A onda, kad broj stigne…
Za ovih nedelju dana, koliko ima otkad je stigao, prelistao sam ga deset puta, a do sada pročitao samo jedan od glavnih priloga. Još sam sebi sada navalio neke knjige i pride neke priručnike, pa pravim metež koji mi možda i nije bio potreban… Ali čitanje mi jeste potrebno, jer mi nedostaje u meri kojom bih voleo sebe da počastim.
Ne znam koji mi đavo beše, može biti da je do ovog upravo oslabljenog talasa vrućine, jer ja toplo teže podnosim nego hladno…
Sjajan broj! Izvrsni prilozi, primamljive teme. A fotografije… Ne, drugari, taj film nećete gledati: umeo bih da napišem mnogo o tim fotkama. Mnogo, kažem. Toliko da ne biste imali strpljenja da pročitate sve… No, zna se ritam ovih prelistavanja. Samo da pustim Radio Paradise u pozadini. Idemo.
– * –
Naslovna stranica – Smem li da budem iskren? Razumem da je zlatna minđuša glavni objekat na ženskom profilu, ali ta montaža slova mi se nije dopala. Možda je ovo najmanje uspešna naslovna stranica otkad NG izlazi u Srbiji… Da ne bude nejasnoća: ovako izgleda i matično / internacionalno izdanje, jedino je ime lokalizovano.
Forum – Razumem ja teško vreme i potrebu da se prodajom oglasnog prostora dođe do novca. Ali, mislim da bi trebalo vratiti malo više mesta pismima čitalaca, kao što beše ranije. Te reakcije su dragocene, ne samo redakciji (koja već ima uvid u sva pisma), nego i drugim čitaocima.
Prizori – Kao što smo utvrdili prošli put, novi vid preloma je pozitivno uticao na kolekciju fotografija u ovoj rubrici. Glava kornjače me je zbunila na desetak sekundi, priznajem! A snimak tragova noćnih leptira (to mi i dalje zvuči bolje nego “moljci”) deluje prosto neverovatno. Pejzažna fotka iz Perua je priča za sebe… Kao i uvek, upućujem vas da preuzmete fotke, ne samo ove tri, iz galerije koja postoji na sajtu. Ispratite ovaj link ili kliknite na sliku ispod ovog pasusa.
Vaša fotografija – Ova fotka je najbolji primer zašto treba da postoji ova rubrika. Doista fantastično izvedena scena, teško prepričljiva.
Danas: kratki članci – Samo dva kratka priloga! Zašto samo toliko? No, prilozi su svakako zanimljivi. U jednom se govori o fosilu pterosaura: ova ženka je nosila jaje u sebi! U prilogu o dremežu, informativna ilustracija pokazuje vreme sna kod raznih odraslih sisara; zanimljivi prateći člančić sugeriše korelaciju između vremena spavanja i energetske efikasnosti ishrane životinje.
Sutra: velika ideja – I ovde samo dva priloga u rubrici, mada je tako i bilo otkad je rubrika, relativno nedavno, artikulisana pod tim naslovom. U fenomenalno ilustrovanom prilogu zatičem prikaz ideje koji sam prvi put još kao klinac saznao u romanima Artura Klarka – traka koja “visi” sa planete 96.560 km i održava se centripetalnom silom, sve sa tegom na spoljnom kraju, kojom se kreće lift ka visokoj orbiti. Suština je u smanjenju cene podizanja materijala za gradnju svemirskih stanica i brodova. Nećemo mi to doživeti, ali kažu da je takva gradnja izvesna u sledećih 100-200 godina. A u drugom prilogu, zatičem sliku pravilno upoređenu sa perikom klovna. Slika nije nimalo smešna niti naivna: reč je o novom šematskom prikazu “električnih kola” u ljudskom mozgu; ovaj novi pogled nas dovodi korak bliže na dugom putu koji je pred ciljem – da potpuno razumemo ovaj složeni sistem.
Uto stižem u područje velikih članaka, kojih ima pet i svi su vredni vremena i pažnje.
Potraga za Kleopatrom – Ne jenjava misterija koja okružuje poslednju kraljicu starog Egipta. Njeni potezi su bili tumačeni u širokom opsegu mišljenja, sa svim krajnostima. Zato nije neobično to što je scenska umetnost posvetila toliko pažnje liku Kleopatre. Na planu istorijske faktografije, misterija nije ništa manja, jer njen grob nikada nije nađen. U priči meseca saznajemo ko je Ketlin Martinez i kako se ona nadmudrivala sa Zahirom Havasom, čovekom koga svaki gledalac dokumentarnih kanala sretne na TV ekranu barem jednom nedeljno (i koji je poznat po tome da arheološko nasleđe Egipta smatra svojom prćijom, dodajem ja)… Ovo poglavlje arheologije je još uvek nedovršeno. Priznajem: mene mnogo više fascinira priča o kraljici Hatšepsut, čijim stazama sam hodio pre četiri godine. Ali priča o Kleopatri, koja je iskoristila svoje ženske atribute u pokušaju očuvanja blagostanja i identiteta svog naroda, biće ispričana tek kad je budemo pronašli…
Bagdad nakon oluje – Jedna od najstarijih svetskih kultura nagnječena je pod čizmom tzv. oslobodilaca sa Zapada. U zastrašujućem sudaru svetova, koji je mnogo veći od banalnosti jednog ekonomski motivisanog rata, niko ne ume da nasluti kako izgleda sutra ovog drevnog i nekad ponosnog grada. To ne zna da kaže ni autor teksta, koji se vratio u Bagdad posle više od šest godina, ovog puta bez puške u rukama. “Pitao sam se i kakav bi osećaj bio šetati niz bagdadsku ulicu bez pancirnog prsluka i 210 metaka pričvršćenih na grudi”, kaže Brajan Tarner, koji je doista i koračao tim ulicama u potrazi za dokazima da Bagdad ponovo postaje veličanstven grad.
Mladi, gnevni i umreženi – Ovaj članak je kratak, ali je bogat ilustracijama, šemama i fotografijama. Arapski svet je počeo da ključa; dok neki spekulišu kolika je uloga Interneta i socijalnih mreža u procesu buđenja naroda severne Afrike i Bliskog istoka, posle aktuelnih događaja niko više neće moći da ospori moć Tvitera, Fejsbuka i svih drugih kanala komunikacije kao ključnih artefakata u pokušaju demokratizacije društva… Istorija se piše i na Ćijukalici. To me podseća na prvi rat koji je imao svoj redovni ekonomsko-propagandni program na televiziji (kampanja na Irak nakon invazije Kuvajta 1991), kao i na prvu antiratnu kampanju punog kapaciteta koja je značila rat na Internetu, u kojoj sam bio jedan od organizatora u martu 1999. godine…
Trezor hrane – Verujem da su redovni čitaoci NG-a već saznali za “onaj bunker na Svalbardu”. Projekat konzervacije semena biljnih vrsta koje služe kao hrana je potakao diskusiju o problemu homogenizacije prehrambenih resursa – najpre sojeva ratarskih kultura, voća i povrća, a zatim i rasa domaćih životinja. Homogenizacija nas neminovno uvodi u problem umanjene otpornosti u uslovima značajnih klimatskih oscilacija. To je veoma rizično stanje u uslovima potrebe za obimnijom i efikasnijom proizvodnjom hrane… Ovo me je podsetilo na legendu o kikindskom brašnu i činjenici da više ne postoji sorta pšenice koja je proslavila atar Kikinde u Beču i Parizu pre devedeset godina. Čak i kada bi se neko usudio da pokuša eksperiment obnove tog brašna (pod uslovom da nađe seme), pitanje je šta bi bilo kad bi saznao da je reč o niskorodnoj pšenici koja u čak i idealnim uslovima daje manje od dve tone zrna po hektaru; lako je bilo toj pšenici da uspeva u vreme kada nijedna sorta nije davala mnogo više. Danas pet tona zrna po hektaru predstavlja minimum rentabilnog roda, a tu je kvalitet morao da padne… Hoće li biti dat odgovor na problem opstanka sorti biljaka i rasa životinja?
Krhka ravnoteža – Zanimljiva pričica o životu meštana jednog sela smeštenog u zoni Peneda-Žeres, što je jedini nacionalni park na tlu Portugala.
A pre nego što stignem do rubrika na kraju ovomesečnog izdanja National Geographica, ne mogu da prećutim izostanak članka sa domaćeg terena. Uz svo poštovanje činjenica da National Geographic ne obara svoje kriterijume prihvatljivosti sadržaja za objavljivanje ni za jotu (na čemu sam zahvalan), malo mi je nejasno zašto do sada nije uspostavljena mreža pouzdanih saradnika koji su spremni da napišu članak po narudžbi i koji imaju ponekog keca u rukavu.
Vaš foto-arhiv – Čitalac deli sa nama fotografiju iz istorije svoje porodice: to je sahrana vojnika srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Pogled u prošlost – Da čovek pomisli da je fotomontaža! Na fotografiji iz 1921. godine, vidimo uzgajivača rabarbare sa Aljaske, koji je uspeo da odneguje primerke visoke dva metra!
Završna reč – Nakon što je odao ko je njegov favorit među Kleopatrama kinematografije (i nakon što sam utvrdio da nam se ukusi po tom pitanju slažu), Igor Rill, glavni urednik srpskog izdanja National Geographica, osvrće se na istorijsko pitanje uloge evnuha i kastrata u društvima u kojima ih je bilo, a bilo ih je donedavno.
– * –
Još nisam sve pročitao, bar ne formalno. Moraću da smislim način da nadoknadim i nepročitane sadržaje iz poslednjih nekoliko brojeva; nakupilo se, na moj žalost i sramotu. Izgleda da ne pomaže ni to što držim aktuelne brojeve NG pri ruci. Prosto, nema mi druge nego da ustajem pola sata ranije nego inače i da dan započinjem čitanjem NG-a, a ne sedanjem za računar, gde i inače provodim previše vremena…