Dokle prazne priče, o državo?

Dokle će Srbija ostati jedna od dvadesetak država na svetu koja nema PayPal? I ko je kriv za to?

Ovi što vode državu objašnjavaju svima koji hoće da ih slušaju kako je Srbija rešena da uđe u EU. Šta oni pritom misle, nekad sam mislio da znam. Ali sad znam da ne znam. Njihove beznačajne floskule su prestale da me interesuju prilično davno; ne slušam više prazne priče koje valjaju okolo. Računam, saznaću na vreme bude li nekog konkretnog koraka. Ne računam one poslove organizovane u poslednji čas uoči sledećih izbora i koji su načinjeni sa očiglednom namerom da se kaže “evo, MI smo ovo izgradili” i “evo, MI smo ovo rešili” (čijim parama? podsetite me), a u međuvremenu…

U međuvremenu, verovaću u uspeh svakog pojedinačnog projekta tek kad vidim da postoji rezultat najavljenog delovanja. Ovo je jedini način da prihvatim bilo koju najavu (osim najave po zna koje po redu reprize neke petparačke serije u sto epizoda na javnom servisu – to im odmah verujem da će ispuniti). Ovog časa, jedino što još čekam da se pojavi je legendarni “švedski detektor” za otkrivanje onih koji ne plaćaju TV pretplatu. Adaptirani model će da lovi sve one koji hoće da koriste PayPal. Kako stvari stoje, Narodna banka Srbije je paušalno odlučila da smo svi mi lopuže, osim ako neko ne dokaže drugačije.

Tokom poslednjih meseci, ne manje od pet osoba koje su u mojoj neposrednoj okolini glasno je prokomentarisalo kako ćemo dobiti PayPal već u septembru. Evo, samo što nije. Evo, sad će. I bivša ministarka, a sadašnja sekretarka za tzv. digitalnu agendu, reče tako nekoliko puta na raznim mestima.

Ne verujem dok ne vidim, bio je moj jedini komentar.

Deco moja: pa ja sam o najavama raznih sistema online plaćanja iz Srbije slušao još u vreme kad sam počinjao da se bavim Internetom profesionalno, tamo negde u dvadesetom stoleću. A toliko davno beše da sam prestao da se bavim time da sam od onda više zaboravio nego što sam znao. A jedino novo je to da su stvari još uvek iste.

Ne “slične”. Ne “nalik”. Iste.

O, u pravu ste: nije sve isto. Drugačiji su mediji. Imam brzi Internet. Imam naplatu parkinga gde god se okrenem. Imam najskuplje gorivo za auto u regiji. Imam dodeljenog lekara do kojeg ne mogu da doprem. Imam avokado i banane koji su jeftiniji od krušaka i jabuka. Imam paradajz sa ukusom najlon-kese u kojoj je donet. Imam kiselo pivo koje ni svinjama ne bih poslužio, i to zbog ukusa, a ne zbog pet puta veće cene. Imam grejanje na struju koje je jeftinije od grejanja na gas. Imam bankarske usluge koje me godišnje koštaju više nego što sam mesečno zarađivao kad sam počinjao da koristim Internet. I još svašta nešta novo i drugačije.

Jedina stamena stavka na spisku, nepromenljiva i kameno postojana: prazna priča državnih organa zaštićena impotentnom upravljačkom politikom Vlade. Pazi ovo.

Sinoć je objavljeno kako Jasna Matić, državna sekretarka za digitalnu agendu (glupog li imena odeljenja, majko mila), prozvala Narodnu banku Srbije da koči uvođenje PayPala. I sad se dva odeljenja državne uprave prepucavaju pred nama i izvode predstavu za milione, umesto da onaj umorni premijer zavali po šamarčinu i jednima i drugima, a zatim ih sve zatvori u neku prostoriju i ne pušta ih napolje do kraja mandata, a da im dotura hranu samo kad pokažu neke rezultate.

Nemojte da se smejete i nemojte da frkćete na mene jer sam se ispostavio kao sadista. Moj predlog je pragmatičan i zasnovan na istorijskom uspehu jedne ideje.

Elem, znate li kako je funkcionisala Fjorentinska republika, prvo mesto na svetu koje je imalo organizaovan bankarski sistem? Sve je počivalo na temeljima efikasne državne uprave. Vlada Firence je birana na period od dva meseca, za koje vreme su provodili, doslovno, zaključani u ne baš velikom prostoru iz kog su morali da iskazuju odluke na osnovu informacije koje su unete kroz malecko prozorče i koje su potom sprovođene bez pogovora. A kako je išlo sprovođenje? Postojao je jedan naročiti podijum na trgu na kome se nalazila gradska pijaca, gde su dovođeni i javno išibani svi oni koji su lagali, kršili obećanja, potkradali klijente (zvuči li poznato?), pokazivali nemar, koristili argument sile umesto sile argumenta, davali ili primali mito (a sad?), radili mimo ugovora i dogovora, narušavali zakone i uredbe, oglušavali se o komunalne uredbe (da ne pitam dalje?)… Oni koji su manje zgrešili, puštani su sa podijuma kući kada na trgu ima najviše sveta, a oni koji su jače zagudili odvođeni su na robiju. Oni koji su najgore krali dobijali su zlatnu kariku oko noge i puštani na kućni oporavak… Mada je moguće da sam ove poslednje pobrkao sa nečim; oprostite mi ako jesam, bilo je slučajno.

– * –

Danas je 19. septembar. To je onaj septembar za koji su me ubeđivali da će biti uveden u anale kao početak rada PayPala… Gde? U Mjanmaru? U Turkmenistanu? U Sudanu? Jebote, pa Svazilend i Burkina Faso već imaju PayPal.

$#$