Meandriranje. Čisto meandriranje; sad mi je žao što nisam predvideo ovu fotku. Mišn not akomplišd, ali barem ostade dobra pouka…
Poučen onom fotkom od juče, setio sam se da ima još jedna scena koju sam zamislio da pratim jednom do dvaput mesečno, čisto da bih uhvatio sezonske promene. Reč je o večernjoj fotki drveta šljive ispred moje kuće, slikano pod svetlom ulične svetiljke. Tada je drvo bilo u cvetu, nešto sam imao druge i treće misli o uspehu te fotke, nisam bio načisto kako da unapredim scenu, pa sam verovatno tako i potisnuo tu temu.
Do večeras, to jest. Dugo sam se nakanjivao da napravim fotku pre gubitka svog svetla. Dok sam ja tako filozofirao, svetlo je pobeglo i ja sam ostao bez ideje. Naravoučenije: kad smisliš fotku, uradi je odmah ili čekaj optimalno svetlo na licu mesta…
Ipak sam izašao i ponovio kadar, ovog puta prepune krošnje. Odradio sam nekoliko ekspozicija i one, prosto, nisu imale ono nešto. Već sam počeo da razmišljam o odustajanju. kad sam bez osobitog razmišljanja izveo jednu fotku zgrade bolnice u mraku. Tada mi je palo na pamet da se malo poigram sa pretapanjem mraka, ali nisam imao baš neku razvijenu ideju – i opet, to se radi dok je nebo još plavo, a ja sam već zakasnio.
I u toku konverzije RAW fajlova, zateknem ono što sam, tobože, zamislio kao rezervnu ideju (zapravo, pojma nisam imao kuda me sve to vodi). Rezultat je nadmašio očekivanje:
Sad je ideja, kao u klasičnim low key fotografijama, da se naslute obrisi zgrade… Dakako, fotka nema nikakvu vrednost osim da nosi pouku i služi kao podsetnik za neku drugu priliku. Ovu vežbu treba ponoviti tako da sadrži i neki zanimljiv element u prvom planu. A pošto sam do fotke došao čistom koincidencijom, to znači mišn not akomplišd, ali sam ipak zadovoljan ishodom.
Sutrašnja fotka će da kasni, jer ćemo biti odsutni dva dana, a ja hoću da iskuliram malo od posla i od računara. Možda bih baš mogao da ubedim Jasnu da se prošetamo Ribarskim ostrvom u nedelju prepodne, a ja ću da ponesem fotoaparat sa sobom.