Citat dana dolazi od nepoznatog autora, a svodi se na veoma duboku misao o efemernosti života. A posle se bavimo naizgled povezanim temama, sa tačno sedam njih.
Daj čoveku vatru i biće mu toplo
do kraja dana.
Postavi čoveka na vatru i biće mu toplo
do kraja života…
(nepoznat autor)
Jesam li zaboravio da pomenem da citat sadrži morbidni prizvuk? Nisam? Izvinjavam se. Izvinio bih se, čak bih se i izvinuo, nego me malo bole leđa.
– * –
Offtopic 1: Kad pomenuh vatru… Jeste li pripemili ogrev za zimu? Kako se grejete? Ja već dve zime biram najjeftinije grejanje: električnu struju. Živim u bogatoj i prebogatoj državi u kojoj je grejanje na struju upola jeftinije od grejanja na gas. Ima se, može se.
– * –
Offtopic 2: Kad pomenuh “ima se, može se”… Izgiboh u pokušaju da preuredim sadržaj diska koji koristim za posao. Uklonio sam kao irelevantno već oko 5 GB materijala, a nisam ni do pola stigao. Blagi bože, kakve gluposti ja čuvam…
– * –
Offtopic 3: Kad pomenuh gluposti: jedna lokalna televizija je već izvalila biser godine, a tek u septembar smo kročili… Elem, kažu ovako: onda drva su izvađena zato što su smetala prolaznicima.
– * –
Offtopic 4: Kad pomenuh televiziju:
Svakakve li nam avetinje plasiraju na TV ekrane. Posle još pričaju kako su simpatične.
– * –
Offtopic 5: Kad pomenuh avetinje: niste valjda propustili da se informišete o avetinji, nevesti sa bidermajerom koja luta putem između Zaječara i Bora? Ne pitajte previše, mada je Dačić već dao izjavu za medije. Biće šta će biti. Vidjet ćemo, što bi rekli slijepci.
– * –
Offopic 6: Kad pomenuh medije… Nije valjda da ste opet gledali televiziju ovih dana! Pa šta ste lepo videli? Šta ste naučili? Čime ste se zabavili? Koliko puta ste čuli psovku?
– * –
Offtopic 7: Kad pomenuh psovku… Zaboravio sam da uputim jednu onom ko je naredio seču onih drveta u Kikindi. Ama šta “jednu” – i tri je malo. Elem… Jeb’o ti pas mater, ko god da si! Dabogda ti se ruke osušile, đubre jedno! Dabogda te čakljama iz govana vadili! ******************** (ovu sam izbrisao, pošto je izrečena u vulgarnom tonu)
– * –
Imam pitanje za one koji su stigli do ove tačke u čitanju. Hoću da kažem: pitanje postavljam svoj trojici… Da li bi imalo smisla napraviti ciklus offtopic priloga, nešto u stilu Open Mic, gde vam ja subotom popodne zadam deset najkraćih mogućih tema, po mogućstvu da nijedna nema veze ni sa kojom drugom, a da potom prikupljamo vaše replike?
Smatrajte ovaj prilog pilot-pokušajem.
$#$
Ад један, данас сам се частио моторном тестером на струју, има на башти сувог дрвећа које треба да уступи место млађима. И нисам то купио код оног из “Дуката” што ме убеђивао да се косилице за траву деле на моторне и електричне. Шта га ја знам, можда би ми продао нешто што има електрични мотор који није мотор.
Ад два, сестра од ујака причала како списка све паре до двадесетог, и онда док не стигне следећа плата, сваки дан пасуљ. Кад је неко пита како може толико пасуља, каже “има се, може се”.
Ад три, тако су некад и дудови неком сметали.
Ад шест, телевизија, каква телевизија? То се још прави?
Ад седам, ко без везе извади здраво дрво, да му се извади здрав зуб.
Ад додатак, некад давно сам написао логин скрипт који је тражио да се укуца реченица која се надовезује на претходну… а претходну је укуцао ко се пре тога, овај, улагивао. Ствар је у томе да свако види само последњу, то му је цео контекст. За нову годину сам то све заједно одштампао, и читао наглас док смо се обждеравали пред разлаз на ручак пред дочек.
некад давно сам написао логин скрипт који је тражио да се укуца реченица која се надовезује на претходну…
Ovo kradem bez pitanja i bez pogovora! O:)
Mislim na ideju; skript će se napisati sam, čim je ideja dobra… 😀
—
Offtopic ∞+1: Sad idem da pročitam prilog! 😉
Ah, pa kolektivna poezija! To smo trenirali u pozorišnom klubu 1983-84. godine naveliko!…
Lako je: prvi napiše na papir neku rečenicu. Da li će poslednju reč napisati samo u sledećem redu ili je ponoviti tamo, ostaje na slobodnu volju trenutnom autoru. Onda pisac presavije svoj red tako da se vidi samo reč u sledećem redu, pa doturi papir sledećoj osobi za stolom da dopiše šta misli, naravno polazeći od te reči.
Papir se uobičajeno savijao u kaiš, tako da ne bude zavirivanja u prethodna pisanja. A traje dok ima mesta na papiru… Što je bilo više učesnika, to je bila luđa kolektivna poezija 😉 Obično bismo žurili, pa je onda bivalo još zanimljivije: u tih 20-25 redova, koliko bi obično stalo na list papira A4 formata, bilo je takvih izvaljivanja da je to ostalo u antologijama… To su bila dela poput “Svi se mažu kad dođu na… plažu je trebalo očistiti i… poravnati dugove u kafani kako bismo mogli opet da dođemo…”. A u sećanju mi je posebno ostala kovanica, ko zna kog autora: “Sa Jugobankom ste jači od orgazma” 😀
Ma, znam za tu (dečiju?) igru i praktikovali smo je na (predpubertetskim) ekskurzijama. Što više učesnika, to bolje/luđe. Zato mi ideja sa login-skriptom deluje ludački dobra.
—
Mada, evo, kad malo bolje razmislim, deluje mi ludački utopijska. Trebalo bi sprečiti da se unese nešto (baš totalno) bezveze, od “šššššššššššš ššššššššš” do “vdsvbiuvvba bviasuvsiu”. S druge strane, uvek postoji bojazan da će to ljude da smara, pa čak i kada bi ‘teli da napišu nešto (ne)smisleno, posle nekoliko ulagivanja bi popizd(j)eli…
Izvukoh živu glavu iz Silikonske doline (nije greška).
Pa šta bi? Zašto snajka plače? Govori šta se desilo, bokteubio, živ se oznoja’! 😉
Koja more snajka?!
Samo ću reći da je život pun iznenađenja, uglavnom bizarnih i loših. %-)
Nemoj očekivati da javno iznosim takve neslavne epizode… 🙂
Snajka Danica, crni Ilija! 😀 Jebote, pa šta se bojiš! Ima nas Čvorovića!…
Jes’ da je prošô kolovoz, al’ ćemo da ti damo šansu za popravni! 😉
Od stresnijeh sećanja iz doline silikonskih dojki čovek ne prepozna ni rođenog brata Đuru… 🙁
…gde vam ja subotom popodne zadam deset najkraćih mogućih tema…
Zar nije (skoro) svaki tvoj prilog takav da imaš u njemu gomilu tema. Ne baš deset u svakom od njih, ali…
Uzgred, ako može da to ne bude subotom po podne, jer se tada spremam za (obavezno) kupanje subotom naveče i ne mogu da stignem da iščitam sve što ispišeš. Hvala na razumevanju!
Svakakve li nam avetinje plasiraju na TV ekrane.
Zar ne reče onomad da si prestao sa gledanjem televizije?
Mis’im, je l’ ovo stvarno slika sa TV-a ili si samo našao negde (na netu)? Odakle god da je, bolje da je nisam vid’o.
Posle još pričaju kako su simpatične.
Međ Srbaljom (a verujem da je tako i kod ostalih) je i dalje jako bitno ko se pojavio na televiziji, jer ima idealne argumente da drugima trlja nos. Verovatno za to ljudima i služe oni silni vidoje-rekorederi, da se snime, pa da se pokazuju sami sebi za koju godinu. Nebitna je emisija, povod, vreme, ponašanje pred kamerama. Da je bitno, mnoge emisije ne bi ni postojale.
A onda kad nekog prikažeš na TV-u, moraš da izmisliš razlog što si ga prikazao. Da l’ zbog preskordicije ili zato što je simpatičan (ako!)?
Zar ne reče onomad da si prestao sa gledanjem televizije?
Ama, lažem. Gledam ponekad triptih History Channel / Viasat History / National Geographic. Jednom u nekoliko dana pogledam vesti na domaćem kanalu koji trenutno ima vesti (što je sad teško uhvatiti jer svi puštaju reklame čak i u toku vesti, pa ponekad omašim… nije šteta). Poenta je, pak, da nemam problem da prekinem sa gledanjem, niti imam problem da omašim našto na TV. Daleko sam od TV aparata i to je to, baš retko se dogodi da upadnem u blejački limb.
Nisam skidao sliku sa TV-a, nego sam je našao na nekom online mestu. Ono čudovište B (slika desno) sam prepoznao iz onog rijalitija “Srbija ima talenat”, čije finale sam gledao jer sam navijao za Dragu Džinić, ono čeljade nasmejanih očiju koje ume da peva. A čudovište B je ona mala koja tegli armuniku aspirinku (što reče Ian Anderson: squeezy thing from hell i pogodi iz prve) i pritom iskazuje razne oblike facijalnih grčeva. Ono sa fotke joj je možda prepisao doktor kao vežbu za mišiće lica, pa sve računam, možda nije red što zajebavam dete.
Međutim, tu imamo interesantniji slučaj čudovišta A, za koje ne znam ko je i šta je, ali je očigledno da imamo primer nekog oblika maničnog ponašanja (da li je nimfomanka ili, prosto, opaučena mokrom čarapom) i koja se nevešto prikriva iza infantilne ikonografije. Nisam našao za shodno da istražujem dalje.