Fotografija dana, 28. oktobar 2011

Lep dan, a ja morao da radim. Phui, što je sada lepo slikati napolju…
Ustao sam malo kasnije, što i nije čudno kad sam legao u pola pet (opet ‘vatam zjala celu noć) i provirio, utvrdivši da dan ne može da bude lepši. Propustio sam besprekorno jutarnje svetlo za slikanje°…

A da bi bilo gore, čekalo me dosta posla koji sam morao da uradim i nije bio šanse da šmugnem ni na pola sata. Ocenio sam da pocrvenelo lišće sa višnje pred kućom, kome lako priđem s terase, može da predstavlja dobru metu. Setio sam se jedne sesije od prošle godine… Nastavite sa čitanjem >>

Happy 70th birthday, Mr Hank Marvin!

Svi smo voleli grupu The Shadows, svi volimo bar jednu temu koju su ostavili za sobom. Uticaj ovog čoveka na autentični gitaristički zvuk rock’n’rolla je, jednostavno, nemerljiv. Danas mu je sedamdeseti rođendan i red je da mu posvetimo nekoliko minuta.
Hank Marvin je jedan od autentičnih evangelista rock’n’rolla. A posebno: ako je kompanija Fender nekome dužna za proboj na britanskom ostrvu, onda je to on. Marvin je bio prvi upadljivi gitarista Velike Britanije koji se opasao Stratocasterom i učinio da i drugi požele tu gitaru, do dan danas neprevaziđenu po svojstvima. Ono jeste, toj priči je kumovao Cliff Richard, kada je poklonio jedan komad Hanku Marvinu nakon što su ga The Shadows (u tom času još uvek The Drifters) pratili na fenomenalno uspešnoj turneji po Americi… Ali, ne mari detalje… Hot smile Važna je muzika, reći će Hank Marvin.

Sve, sve, ali taj zvonki i nezaboravni zvuk koji prodire direktno u srce:

Eh… “Apache” beše prvi Top 20 singl Shadowsa… od 35. Slovima: trideset pet. I još trideset četiri u radovima sa Cliffom Richardom!… Ako to nije uspešna karijera, onda ne znam šta jeste uspešno. Kakva karijera!

Ima toga još! Hajde da malo pročačkamo tu fonografiju…… Nastavite sa čitanjem >>

Žuti okvir ili strpljen spasen

Ove jeseni slavim tri decenije od kako sam se prvi put sreo sa National Geographicom. Slavim trideset godina „ljubavi na prvi pogled“, a evo bliži se i peti rođendan National Geographica na srpskom jeziku, koji vodim od samog početka.
Svoj prvi post u životu objavljujem u gostima, što je zadovoljstvo kad imate ovakvog domaćina.

Dakle, vratimo se malo na severozapad Bačke, u Sombor, početkom osamdesetih… Odrastao sam u višenacionalnoj i višejezičnoj sredini, što smatram prednošću, kao i odrastanje na ulicama obgrljenim zelenilom. U idiličnoj atmosferi tabananja u tada još nepoznati svet odraslih jednog dana telefonski poziv je utemeljio, ili isprovocirao moj fatum, sudbinu, ne znam kako bih to nazvao, nisam načisto s tim, kao u legendarnoj pesmi Partibrejkersa „1000 godina“. Poziv je uputio dr Matijas Rill, lekar iz Čikaga, koji je dospeo do Sombora i okoline tragajući za porodičnim korenima. Mog oca, lekara takođe, našao je u telefonskom imeniku. Nije mi bilo prvi put da čujem oca kako govori nemački, ali sam se na neki dečji, čudan način obradovao kada mi je otac saopštio da ide da se sretne sa nekim našim, verovatno dalekim, rođakom iz Amerike.

Cloud Gate u Čikagu - ko nije prošao ispod duge može da prošeta i ispod oblaka a ostane suvNije mene uzbuđivalo inostranstvo. Velika familija rasejana je svud po Evropi, a do svoje desete godine obišao sam više zemalja nego neki moji sugrađani kafana. Pa ipak, željno, s nestrpljenjem sam čekao oca da se vrati. Dečji mozak naslućuje dobre vesti!

Dr Matijas Rill i dr Josip Rill su proveli nekoliko dana zajedno upoređujući podatke i porodična stabla, da bi naposletku ustanovili da jesu neki dalji rod, kao i da postoje varijeteti prezimena (Rill je nastalo od Rüll, a tu su još i Riehl, Ruehl, Ruel, Rüell itd…) o čemu su već imali neke ranije informacije.

Matijas se vratio u Čikago, a mi svojim tadašnjim obavezama. Kad jednog dana, na očevo ime stiže paket. Od Matijasa smo dobili poklon pretplatu na časopis National Geographic! I tako godinama, iz meseca u mesec NG je oplemenjivao naš dom…

Dobrodošlica prvom gostujućem autoru!

Dobro došao, bro! Dugo sam očekivao ovaj dan. Drago mi je da su se kockice najzad sastavile kako valja!
Od danas, 28. oktobra 2011. godine u podne, Suština pasijansa više neće biti poligon za pisanije samo jednog autora, nego više njih. Prvi koji mi je pružio ruku na poziv da piše na Suštini pasijansa izlazi pred vas danas, tačno u podne. Ne krijem: simbolika zenita je bitna kao obeležje ovog događaja. To je važan, možda čak i prelomni trenutak za ovo ludo mesto, jer tek sad mogu da kažem da je počelo da raste kako treba… Nastavite sa čitanjem >>

Izvrstan dan

Da se prisetimo fantastičnog spota. Uzgred, nije bitno da li je dan napolju baš perfektan: bitno je kakvim ćete ga vi sami učiniti. Uostalom, meni je ovaj dan poseban. Kroz nekoliko sati ćete saznati zašto.

Najzad, iskra u očima je oduvek bila važnija od Sunca na nebu.

Ovaj spot (i video rad i muzička izvedba) mi se toliko dopada da mi čak ni prisustvo onog govneta° ne smeta.

Nego, imate li favorita u ovom spotu? Moji favoriti su Dr John i Joan Armatrading: kratko, ali jebitačno. Hot smile

 

° Zašto Bona… Nastavite sa čitanjem >>