Peti oktobar… Od svega po ništa

…Osam godina. Devet godina. Deset godina. Jedanaest godina.

Moj prvi utisak posle 5. oktobra 2000, nakon što je splasnula euforija, beše neverica činjenicom da je posao stao. Bila je to cena činjenice da se u firmi u kojoj sam ta radio niko nije bavio politikom.

Veoma brzo sam primetio razliku između onog što rade i onog što pričaju. I onda sam shvatio da sam to već viđao ranije.

Dobili smo ton film. Dobili smo vozi Miško. Dobili smo od svega po ništa.

I to za svoje pare.

Osim onih firmi koje su imale po jednog zaposlenog, a dobijale bi kapitalne poslove kad god se natendere… Natenderila vas nevolja.

Majku li vam jebem lopovsku.

Možda je tako bilo bolje. Zahvaljujući njima, naučio sam se filozofiji “u se i u svoje kljuse”. I hvala im na tome.