Ognjen

Sve sem fotona stari, samo je znanje uvek seksi.

Tokom šeste nedelje života, Ognjen je zakačio prehladu, koja je prošla, ali je stridor ostao. Bio je to prvi korak ka jednogodišnjem paklu, masovno popločan neznanjem i ignorisanjem, a tek retko nadom, stručnošću i toplom rečju. Iz pakla smo izašli sami, kao oštećeni psihijatrijski slučajevi. Ali smo izašli.

Brzo ću proći sitne korake koji su nas uveli u realnost sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije: doktor opšte prakse konstatuje stridor, upućuje nas kod pulmologa na pregled; pulmolog na Univerzitetskoj dečjoj Klinici u Tiršovoj čuje početak upale pluća i prepisuje penicilin; doktor opšte prakse se čudi, ali ipak počinje terapiju; dežurni lekar u domu zdravlja se čudi kako ja (em vešto, em uopšte) presvlačim dete; dobijamo uput za ORL pregled; ne znajući odlazimo na Banjicu odakle nas vraćaju jer je dete suviše malo; popravljamo se i odlazimo na Institut za majku i dete gde lekar konstatuje laringomalaciju, poremećaj oblika poklopca grkljana koji deformiše struju vazduha i čini da svaki udisaj zahteva napor; doktorka nas uverava da Ognjena treba vakcinisati i u roku od 4 nedelje mu daje dve doze petovalentne vakcine (DI TE PER – protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, POLIO – protiv dečje paralize i HIB – protiv hemofilusa influence B).

To su bili događaji, a život naravno oni ne čine, život je sve ono između. U našem slučaju, to između je svakodnevna bitka za jelo. Ognjen slabo jede, napreduje po 200 grama mesečno, zahvaljujući nadčovečanskim naporima moje supruge. Svaka popijena flašica mleka ili pojedena kašica za nas su razlog sa slavlje, ali toga ima retko, i obično tek uveče. Merimo ga svake večeri, radujemo se svakom gramu napredovanja, ne želeći sebi da priznamo da su rezultati u okvirima greške merenja. Naš četvoromesečni trud je zabeležen na sledećoj fotografiji, gde Ognjen ima šest meseci:

Hrabre oči

Dva dana kasnije, rano ujutru Ognjen se guši, ali ipak dovoljno brzo ostaje da leži na Intenzivnoj nezi u Tiršovoj. Dijagnoza: epiglotitis, akutna upala poklopca grkljana. Rečeno nam je da je Ognjenov poklopac grkljana bio veličine jabuke. Sledećih mesec dana provodimo u hodniku – na Intenzivnoj nezi deca leže sama; pristup je dozvoljen samo kratko i tiho. Ognjen je sve vreme pod sedativima, intubiran je, a hrane ga nazalnom sondom dodajući mu u ishranu Infatrini, zahvaljujući našoj Doktoresi Snežani Rsovac. Mesec dana kasnije, Ognjen i dalje ne može samostalno da diše. Prebacuju ga na Institut za majku i dete, gde mu Doktor Ivan Baljošević, živ bio dvesta godina, ugrađuje traheostomu. Sledi povratak u Tiršovu, i ležanje na Odeljenju za gastroenterologiju. Tu se Ognjenu, posle mesec dana košmarnog samovanja, pridružuje mama. Pet minuta kasnije mama drži Ognjena dok lekari izvode proveru akta gutanja.

(Obećao sam sebi pre nego što sam počeo da pišem da neću da vrištim na medicinske radnike. Oni su to što jesu i takvi su kakvi su, bolji ovde ne postoje. Obećao sam da neću da budem zec koji se ljuti na planinu. Brojim do pedeset pa idemo dalje.)

Na osnovu negativnog rezultata akta gutanja, lekari zaključuju da Ognjen ne može samostalno da proguta hranu i nastavljaju sa hranjenjem preko nazalne sonde. Prognoze su mračne: tek kad Ognjen ojača stanje će se možda stabilizovati. Zato mora da se leži u bolnici. (Uzalud behu napomene moje supruge da dete guta pljuvačku, da dudla lažu, da bi trebalo proveriti akt gutanja ponovo). Ali nazalnom sondom se ne može čovek hraniti beskonačno, jer je ona sjajan izvor zaraza. Trajnije rešenje je gastrostoma – otvaranje puta za unos hrane direktno u želudac. Operacija je izvedena par dana pred Novu Godinu. Možete misliti – neuspešno. Prvi put u istoriji tog konkretnog hirurga unutrašnji balon se umotao i blokirao unos hrane, što nam je predstavljeno kao Guns’n Roses događaj.

Nova operacija (uspešna) par dana pred Božić. Prolazi ceo januar u lekarskim objašnjavanjima da moramo da budemo strpljivi. Početkom februara, konačno se ponovo radi provera akta gutanja, ovoga puta sa pozitivnim rezultatom. Međutim, lekarska je procena da normalno hranjenje ipak nije bezbedno. Konačno mi puca film.

U sledećih 24 časa detaljno sam pročitao svaki članak na temu laringomalacije koji Google nudi. Ponovo, naravno, jer šta sam drugo radio prethodna dva meseca? I opet ništa. Ko zna koje kombinacije ključnih reči (epiglotis, laringomalacija, epiglottis, laryngomalacia), ko zna koliko grešaka u kucanju, nervoze, besa, umora. Ništa. U konačnom očaju kliknuo sam na (u to vreme na engleskom) MORE (sada piše JOŠ), a unutra SCHOLAR (sada postoji van menija, i piše AKADEMIK). U roku od 15 minuta našao sam rad slovenačkog Doktora Igora Fajdige, za čije dobro još nije izmišljena reč, iz septembra te 2008 godine, Epiglottic suture for treatment of laryngomalacia (Šav na epiglotisu u tretmanu laringomalacije).

(Google opcija koja je našu družinu spasila (Scholar ili Akademik) je zapravo poseban pretraživač radova koje naučnici objavljuju. Retko ćete naći cele radove; to je omogućeno samo zaposlenima na institutima i univerzitetima, i to uz plaćenu pretplatu i to samo za njihove oblasti. Ali svaki link vodi do tzv. sažetka (Abstract) koji dalje ključne reči i ideje o kojima se govori u članku, a takođe obično sadrži kontakt podatke ka piscima rada. Obično je prvo ime zapravo pisac teksta, mada nije mali broj izuzetaka: ponekad se prvo potpišu mentori, iako rad ni pročitali nisu. Jako moćno, posebno u kombinaciji sa volšebnim Google Translate).

Pišem Doktoru email na engleskom, on odgovara na srpskom (služio vojsku na Autokomandi!) i opisuje detaljno, do nivoa kretanja ruku asistenata, kako se izvodi zahvat, šalje film kako izgleda poklopac grkljana pre i posle, nešto kasnije i predračun za lečenje u Ljubljani. Štampam i režem materijal u milion primeraka, delim svim belim mantilima koje vidim u Tiršovoj… Ništa. Bolje da sam mečku doveo da zaigra.

Nalazim email Doktora Ivana Baljoševića sa Instituta, sve mu šaljem, on odgovara, zakazujemo viđenje, prebacujemo Ognjena, i u roku od nedelju dana naša mala družina je kući, otpušteni smo iz bolnice. Tako je Ognjen postao prvo dete u Srbiji, a deseto na svetu, nad kojim je obavljen zahvat eliminisanja laringomalacije hirurškim putem. Ovde nije kraj priče, ali je i ovoliko dovoljno za poentu. Ali pre nje, evo Ognjena danas, sa tri i po godine, youtube surfer koji zna sva slova i broji do 14:

Kapa dole!

Moja priča ima dva cilja. Jedan je da na jednom mestu popišem sve ključne reči bitne za ovaj nezgodan poremećaj, koje će Google za par sati indeksirati i van projekta Akademik. Ponavljam ih ovde redom: epiglotis, epiglotitis, laringomalacija, Baljošević, Fajdiga, šav.

Drugi cilj je zapravo molba: načinite mali napor, naučite da guglate i surfujete. Ne morate da čitate uputstvo, ne morate da učite napredne pretrage. Jednostavno, pretražujte. Nabavite sebi dobar antivirusni program – Microsoft Security Essentials je em odličan em besplatan. Dovedite sebi najbrži Internet koji možete da platite. Sve što vam padne na pamet, prvo guglajte. Zatim slobodno klikćite na linkove, neka iskaču neželjeni ekrani, neka navučete na sebe i spyware i malware i sve moguće ware. Samo vi klikćite. I sve skidajte, istorije Howarda Zinna i pornografiju, Lejdi Gagu i Allman Brothers, i torente i Rapidshare fajlove (namerno ne dajem hiperlinkove. Šta čekate, guglajte!). Svaki operativni sistem pre ili kasnije mora da se reinstalira, neka bar vaša vežba bude razlog, a ne tamo neki Registry i koješta. Vremenom ćete početi da prepoznajete bitno od nebitnog, bezbedno od opasnog – tja, navežbani ljudi u roku od par sekundi procene da li je tek rođeno pile muško ili žensko, a kamoli da vide da li je neki sajt zlonameran ili ne. Sve sem fotona stari, samo je znanje uvek seksi.

17 komentara na temu “Ognjen”

    1. Meni je trebalo pet dana (imao sam draft na uvid), ali mi je drago što sam pročitao ovo. I nisam baš načisto koje reči da upotrebim da bih se zahvalio Milošu na tome što je podelio ovu priču sa nama.

  1. bolje da smo ovo znanje pokupili na nekom lakšem primeru. puno pozz za Ognjena, kao i za mamu i tatu.

    1. Znala sam da je roditelj spreman za dete da uradi i nemoguce stvari, ali moram ostaviti poruku da sam prochitala tekst i da sam dirnuta njime. Maloj pametnoj glavici zelim sve najbolje u zivotu (zaluzio je), a roditeljima koji nisu gubili nadu da izrode josh najmanje troje – chetvoro, jer deca zaluzuju tako dobre i predane roditelje (ne uskracujte im to). Sve najbolje u zivotu zelim od srca.

  2. Није такво само здравство, такво је све. Почев од образовног система, који (скоро свуда у свету) пре свега служи производњи зупчаника који ће лепо да се уклопе у остатак система, а ако успут нешто и науче, јебига омакло се, па до петсто места где је на делу негативна селекција.

    И онда дође дотле да за било шта немаш код кога, немаш коме да се обратиш, него гуглај док не нађеш нешто мимо система. Јер систем ти неће дати, тако је направљен.

    А Огњену и родитељима му свака част – упркос свему, успех.

  3. Narode, šta da vam kažem… Hvala svima!

    A sad, svi marš na Google! 🙂

  4. Istu priču, ali u oblasti ortopedije, mogu da ispričam na temu IDIOPATSKE SKOLIOZE i kompetencije naših lekara. Primetila skoliozu kad je dete imalo godinu dana, do njene sedme godine me pravili ludom razni lekari i govorili da to nije ništa. Kad je dete počelo da se krivi od intenzivnog rasta, prvo su napravili katastrofalan mider, čiji učinak nisu proveravali, a onda su rekli – “E, ajd sad da operišemo! To je rutinska stvar – otvore se cela ledja, stave se 2 titanijumske šipke uz kičmu, izvadi hrskavica između pršljenova, ubace metalne kopče i sve to se lepo zašrafi!” A oči im sijaju, vole da seku. Hassan chop! Moje dete je profesionalni plivač i takav zahvat bi značio kraj bavljenja sportom na visokom nivou, savijanje samo iz karlice, vertikalne čučanjeve ako hoće nešto da dohvati sa zemlje, itd. Da ne pominjem mogućnost pucanja šipki usled rasta… ELEM, ŽIV BIO INTERNET. Kao g’din Babović, daću samo nekoliko ključnih reči: Dr Manuel Rigo, Barselona, RSC brace, SCHROTH terapija, Nemačka, Asklepios Katharina Schroth Klinik… Naravno, kad smo ovo pomenuli ortopedu, samo nas je mrko pogledao… uzeli kredit od banke, sve ovo prošli, prvo Nemačka mesec dana, intenzivna fizikalna od 7h dnevno, zatim 3 odlaska u Barselonu kod Sv. Manuela Riga, najboljeg čoveka kojeg sam ikad upoznala… dete spasili, ona je danas jedna prelepa mlada devojka od 15 godina, sa saniranom skoliozom, smanjenom krivinom (iako je lečenje počela sa nekoliko godina zakašjenja) i, što je najvažnije, bez grama titanijuma u sebi …

    Najgore je kad misliš da sve znaš, a ne znaš koliko ne znaš, pri tom si arogantan, a na uniformi ti je izvezeno Dr crvenim slovima…

    1. Svaka čast, živa nam bila… i dabogda je Milorad Čavić, Majkl Felps i Jan Torp ogovarali na utešnim ponoćnim preferansima!

    2. Vera, zahvaljujući Vama ja sam odreagovala, nadam se, na vreme, na pravi način, na skoliozu od 41 stepen koju je dobila moja ćerka u 12-toj godini (poklopilo se sa dobijanjem menstruacije). Schroth vežbe + Rigo mider = nadam se USPEH!
      Hvala Vam što ste svoje iskustvo podelili sa nama, jer da sam krenula redovnim putem izgubila bih dragoceno vreme sa beskorisnim vežbama i miderima, bezdušnim lekarima i firmama koje proizvode nakaradne midere. Koliko sam samo suza prolila slušajući i gledajući kako bez trunke griže savesti izgovaraju dijagnozu i preporučuju “terapiju” koja ne samo da ne pomaže nego sigurno vodi pod nož. Trenutno nemam snage da se borim protiv bele mafije jer mi je snaga potrebna za naredne 4 godine da spasim dete. Vera, hvala Vam do neba!

  5. Uhh.. šta reći na ovo… želim svaku sreću svima koji su imali problema u lečenju… a zdravstvo, njima želim da se oni leće na takav način kako oni leče druge. Da su dovoljno stručni i da imaju malo obraza i čiste savesti ne bi se oni sami lečili u inostranstvu (primer bivšeg ministra Tomice Milosavljevića)… nebrojani ljudi kroz istoriju koji su posvetili svoje živote razvoju zdravstva se prevrću u grobu. Današnje zdravstvo… da im ne padneš u ruke… samo jedna opis… zdravstvu nije u interesu da narod bude zdrav… jer onda oni gube “tezgu”. Kao što ni državi ne treba pametan narod. Kad je narod zdrav i pametan ne treba mu institucija države.. ne baš da gubi smisao ali joj je uloga marginalizovana i svedena je na osnovnu funkcionalnost to jest servis..

  6. I da ne bude zabune. Izuzecima u zdravstvu… ima ljudi koji su u toj profesiji dika i ponos. Njima svako dobro.

    E, sad valja. ((:

  7. Poštovani Miloše,
    ja sam sestra sa orl odeljenja IMD-a (menjasmo kanilu u pola noći ako će pomoći da me se setite 🙂 ).
    Javljam Vam se na molbu admina grupe Inicijativa oformljene kao podrška za sistemsko rešavanje problema lečenja teško bolesne dece. Vodje tima su blogeri B-92 koji su u skupštini Srbije imali sastanak sa Dr Dušanom Milisavljevićem po tom pitanju. Ovim putem Vas pozivam da ukoliko želite i možete se pridružite grupi..takvi borci kao Vi su izuzetno potrebni i uvek dobrodošli. Hvala ako se pridružite.
    Srdačan pozdrav
    ps-nadam se da ste nas sve zaboravili.. i da je Ognjen dobro 🙂

    1. Sećamo se te noći… Gospoja došla kući na noć do odmori makar malo, baba sa Ognjenom u bolnici. Kanila se zapušila, trka-zbrka, organizacija prevoza na Novi Beograd… Veselje.
      Želim, naravno, da pomognem kako god mogu. Javljam se emailom.
      A sve vas sa Instituta ne želim da zaboravim – posebno “strašnu” Glavnu sestru… 🙂

      Puno pozdrava! 🙂

  8. Cetiri godine nakon objavljivanja ovog teksta, ja nabasah na njega. Pretrazujuci internet.
    Pokusavala sam da nadjem malo vise informacija o dr Baljosevicu, posto sam planirala da zakazem pregled za mog malisu.
    Ova prica me je toliko dirnula, da vec danima razmisljam o Ognjenu. Sada je sigurno veliki decak!
    Ziv bio internet i uporni roditelji!
    PS.Nemojte da me cinkarite orl dr Velickovicu iz kc Kragujevac, on kaze da roditelji citaju svasta na internetu.

    1. Hvala Vam, poštovana Vesna, na čitanju i javljanju. Ma, nije loš ni dr Veličković, ali Internet je čudo! Šalim se i sve Vam najbolje želim. Radi li još uvek poslastičarnica Srce sa epskim banana splitevima?

      Sada je sigurno veliki decak!

      Upravo igra Minecraft. Ne pitajte me ništa… 😀

Komentari su onemogućeni.