Ko je bio pažljiv, ovo ime je već zapazio do sada: Miloš Babović je starosedelac Suštine pasijansa još od prvih dana. Prvo kao vredni čitalac i komentator, onda kao još vredniji zastupnik Glugenija Svemogućeg, pa kao spoljni saradnik u jednom nedavnom prilogu. A počev od večeras, biće upisan i kao stalni saradnik i autor na Suštini pasijansa.
Sve je to bila prirodna posledica intenzivnog i srdačnog kontakta u sajberprostoru koji Miloš i ja vodimo od… uh… umm… eeee… odavno. Aktivna saradnja je počela kada je čovek mrtav ‘ladan ponudio svoje vreme, znanje i trud da razvije nekakve korisne dodatke za nekakve korisne računarske programe, mada je to nešto o čemu ovde neće biti reči. To pominjem tek oanko usput, da znate, ali i zato da bih potvrdio da odavno imam poverenja u čovekovu reč.
Eh, blesavi vek u kome živimo. Eh, najtužnije vreme u evoluciji mog naroda… Eh, parabole balkanske… Miloš i ja se nikad nismo sreli uživo. Ili, što ono kažu balkanski fatalisti, možda smo se i sreli, a da to nismo znali. Uglavnom, ni kaficu da smo popili zajedno, a kamoli nešto vrednije konzumiranja. 
Ali ako, ako, Bože zdravlja, ispraviću to uskoro.
Miloš je bio toliko vredan da je za svoj početni nastup pripremio ceo špil tekstova. Zapravo, u tom prvom ciklusu, Miloš je “samo” priređivač tog sadržaja, a autor je njegov otac Vukota Babović, čiji zanimljivi esej je već objavljen i na ozbiljnijem mestu nego što je to Suština pasijansa.
Vaš prvi direktni susret sa Milošem Babovićem zakazujem za večeras, tačno u 20 sati na Suštini pasijansa, putem zanimljivog štiva pod radnim naslovom “Kako biti obrazovaniji od Galileja?“.