Varijacije, varijacije; božićna atmosfera, jarke boje, oblici, san o bokehu i tako to.
Imao sam stotinu ideja od kojih se njih devedeset devet izduvalo, a možda i više. Tek, kad je došlo veče, a ja pozavršavao repove poslova koji su ostali za mnom, ostao sam bez ideja. U takvim časovima, pribegavam jednom receptu koji sam negde pročitao, čuo ili mi ga je neko rekao: fotoaparat u ruke, na noge lagane, pa gledaj okolo.
Tako i bi.
Na šta mi je pogled pao, sad baš da vam ne pričam. Bolje da vam pokažem:
Nastavljam temu od juče. 
Ista opisana tehnika, osim što sam ovog puta “malo” prenaglasio boje i što sam preoštrio klikere. Povećao sam udaljenost do izvora svetla u pozadini i to je pomoglo da kontrolišem količinu svetla.
Bilo je još nekih varijacija, ali ovde se zaustavljam. Međutim, mišn not akomplišd: nisam napravi ovarijaciju ove scene (i nekih drugih) bez talasaste žice (tj. rajfa za kosu). Ovo bi bilo mnogo bolje da je bez te prepreke. Bez obzira na grešku, puštam fotku: ne za kaznu, nego da bih napravio javnu mentalnu zabelešku. Najzad, naučite i vi nešto usput, na tušđoj (mojoj) grešci.