Imamo dobar povod da pričamo o geniju
Godine 1687. engleski naučnik Isak Njutn objavljuje knjigu Matematički principi prirodne filozofije (zbog veličine naslova, knjiga se obično naziva Principi). To je druga savremena naučna knjiga u istoriji (prva je Galilejeva, Dijalog o dva glavna sistema sveta). Obimno delo, pisano na latinskom, nastalo je, ne bez Njutnovog protivljenja (o čemu će posebno biti reči), iz silnog navaljivanja njegovog prijatelja Edmunda Haleja (istog onog čija nas kometa pohodi svakih 76 godina, a poslednji put okruglo 299 godina po izdavanju Principa). Knjiga pobuđuje veliko interesovanje, doživljava tri revizije (poslednja godinu dana pred Njutnovu smrt), njen sadržaj biva opšte priznat, njen pisac je poštovan, dobija titulu, državna prava i obaveze. Sir Isak Njutn umire 1727. godine i, uz počasti rezervisane za kraljeve, biva sahranjen u Vestminsterskoj opatiji, gde će biti dodatno počastvovan jednom posetom godine 1882: dolazi mu Čarls Darvin, da druguju u večnosti. Monumentalnost Njutnove grobnice (a našoj kulturi to ume da bude jedini uslov veličine) među naučnicima je bez premca.
Tri stotine dvadeset i pet godina kasnije Matematički principi prirodne filozofije su prevedeni na srpski jezik. Učinila je to Ljiljana Matić prevođenjem engleskog prevoda trećeg izdanja knjige, iz 2005 godine, uz prevod predgovora prvom izdanju (sa latinskog) Danijele Jevtić. Izdavač je Akademska knjiga iz Novog Sada, koja, kroz biblioteku Physis, čini napor prevođenja relevantnih naučnih knjiga.
Principi izlažu Njutnove zakone mehaničkog kretanja i Njutnovu teoriju gravitacije, uz osnove diferencijalnog i integralnog računa. Knjiga ima tri celine: u prvoj se postavljaju temelji mehanike kakvu danas poznajemo i učimo na časovima fizike u sedmom razredu osnovne škole; u drugoj se Njutn bavi kretanjima pod uticajem otpora sredine; u trećoj se definiše sila gravitacije i dodeljuje joj se status univerzalne sile. Pored izvođenja dokaza za tumačenje raznih vrsta fenomena iz oblasti mehanike čvrstih tela i fluida, kao i gravitacije, Njutn koristi priliku za davanje mišljenja i izvlačenje opštih zaključaka. To su divni delovi teksta pod nazivom sholije.
Svi problemi u knjizi se rešavaju strogo geometrijski. Njutn čini ogroman napor da izložene ideje budu dostupne uz minimum novih pojmova, pa izlaganje predstavlja fantastičan omaž euklidskoj geometriji. Teško je preceniti značaj ovakvog načina objašnjavanja. Njutn nas zapravo uči da matematički simbolizam zamagljuje suštinu problema koji rešavamo. Ovu lekciju nismo naučili: sećam se medijski ispraćene priče jedne devojke sa polaganja prijemnog ispita na Njutnovom Kembridžu, gde je njeno označavanje fizičkih veličina (čini mi se da je dete, kuku nama, površinu označilo slovom P, a ne očekivanim A) zahtevalo dodatni napor pregledača i ugrozilo konačni rezultat. Takođe, Njutnov način rešavanja problema razotkriva smejuriju u koju se mehanika pretvorila komadanjem na statiku, kinematiku i dinamiku, a sve u borbi za veći broj predmeta i nastavnog kadra, kao i zgodnih tema za doktorske disertacije.
Njutnov stil je lepršav, na nekoliko mesta ukazuje kako bi izveo još neke eksperimente, ali nije „imao slobodnog vremena“. Takođe, matematičke dokaze smatra manje bitnim, nailazimo sporadično na podrugljive rečenice „matematičko izvođenje ostavljam onima kojima je do njega stalo“. Sve u svemu, u savremenoj naučnoj izdavačkoj delatnosti, ugušenoj takozvanim impakt faktorima Principi ne bi imali nikakvu šansu. Sa druge strane, pokazuje Njutn fascinantnu eksperimentatorsku snagu, ukazujući da je eksperiment alfa i omega nauke. Takozvani naučnici koji udobno sede po Institutima mogli bi bar malo da se postide zbog toga (ali neće, naravno). U današnje licemerno vreme, gušeno trkom kompanija za profitom, koja se krije iza institucionalne brige nas za nas, i kada nije moguće kupiti živin termometar, deluju nestvarno Njutnovi eksperimenti kojima je određivao otpor sredine: „pustio sam olovnu kuglu da osciluje u posudi napunjenoj živom“. Da, kada je umro, u telu su mu našli ogromnu koncentraciju žive. I da, dobro računate, Njutn je živeo osamdeset četiri ondašnje godine, bez zubara, vakcina i antibiotika.
Nastaviće se…
Komentari su onemogućeni.