Samo za one koji redovno plaćaju RTV pretplatu…
– Poštovani gledaoci, samo za vas koji redovno izmirujete svoje zakonske obaveze prema javnom servisu, nalazimo se na mostu na Adi. Kao što znate, a i ako ne znate za večeras je najavljeno otvaranje mosta. Doduše, otvaranje je bilo i pre tri-četiri meseca, ali ovo je prvo pravo otvaranje mosta za korisnike, za pešake i za vozila i za sve one koji žele da pređu s jedne na drugu stranu i obratno.
Ovaj most na Adi, koji se baš tako i zove, kao što znate, dragi gledaoci, treba da bude otvoren večeras. Tu smo, dakle, na licu mesta da intervjuišemo prve Beograđane, prve osobe koje će preći ovaj most. Otvaranje samo što nije počelo i skupa željno očekujemo prve korisnike mosta, prve pešake, prve vozače. Ovde smo, znači, sa desne strane reke, desne strane reke Save, jer će most biti otvoren samo sa te strane. S one druge strane je kao što znamo još uvek zatvoren i tako će ostati još neko vreme, dok ga i sa te druge strane ne otvorimo. Naravno, dragi gledaoci, javni servis Srbije će i tada biti na licu mesta da i to isprati.
A, evo, evo! Vidimo. Vidimo, evo! Kamera sada hvata, dragi gledaoci. Ljudi su krenuli. Korisnici su krenuli. Beograđani su krenuli. Odlično! Oduševljenje je veliko. Pretpostavljam da je oduševljenje veliko. Evo, zaustavićemo neke prolaznike.
Gospodine, gospodine, vi na biciklu! Gospodine!… Nema veze. Gospodinu se izgleda žuri, dragi gledaoci, žuri se da vidi most, da vidi… Al’ evo, evo, dolaze drugi. Evo jednog pešaka koji trči. Stvarno je, dragi gledaoci, oduševljenje veliko. Koliko su ljudi samo željni da pređu ovaj most, da dođu do druge strane. Gospodine! Gospodine! Stanite malo, gospodine. Mi smo sa televizije, da Vas pitamo…
– Do daha. Do daha. Uh…
– Polako, gospodine. Smirite se.
– Do daha. Sa televizije, je l’? Je l’ ste snimili onog lopova, onog kretena što je sad prošao na biciklu?
– Ja, gospodine… Da…
– Ukr’o mi torbicu s dokumentima, majkumu. Ukr’o mi pare, bre! Jeb’o sam ga kad ga budem stig’o.
– Ali, gospodine, mi… stvarno…
– Je l’ ona druga strana još nije otvorena, beše, a?
– Nije, gospodine.
– Jebaću mu…
– Gospodine, nemojte… Čekajte. Eto, dragi gledaoci. Ah, evo sledećih Beograđana. Tu je sa suprugom. Vidite samo kako se oni vole. Zagrljeni su došli na otvaranje mosta. Stvarno lep prizor. Gospodine, gospođo, dobro veče.
– Dobro veče.
– Evo, mi smo sa televizije došli da zabeležimo prve utiske Beograđana o novom mostu. Kakvi su vaši utisci? Kako se osećate?
– Pa, lepo je. Evo, supruga i ja šetamo, pa gledamo…
– A, vidim i ona je oduševljena, gospodine. Vidi se da prosto ne može da dođe do reči.
– Ma, nije to. Nego se namučila. Sat i po smo čekali da se otvori most, pa nas malo noge izdaju. Moram da je pridržavam.
– Stvarno ste divni. Evo, vidite, dragi gledaoci, kolika je želja ljudi da vide ovaj novi most. Da osete ovu atmosferu…
– Molila me je da se vratimo kući, ali ja sam rekao da ima da se prošetamo mostom, jer smo zbog toga i došli. Ima da vidimo i ovu harfu, i ovu ogromnu hemijsku olovku…
– Da, da. Divno je to. Hvala. Prijatno.
– Ima da vidimo taj novi most…
– Prijatno. Sve najbolje… A, evo, da vidimo i jednog vozača. Evo, ovde, upravo se parkiraju. Samo da malo tu zbog kabla… Taaako. Gospodine! Gospodine! Da, da vi! Eh, vidim, vi čak iz Valjeva došli na otvaranje mosta!?
— Da, došli smo na otvaranje. Ali nismo iz Valjeva. Tu smo, iz Beograda. Iz Mirijeva…
– A, pomislio sam zbog registracije…
– Ama, jok, bre. To sam golfa kupio od šuraka, pa ga još nisam preneo…
– Hteli smo da Vas pitamo kakvi su vaši utisci o novom mostu…
– Pa, lepo je. Baš je lepo. Mislili smo prvo da neće biti dobro organizovano. Eto, kad smo dolazili postavljeno drveće ispred nekih saobraćajnih znakova, pa umalo da promašimo skretanje. Ništa nismo videli. Al’ smo se nekako snašli. Sad, evo vidimo da su čak obezbedili i mesta za parking, što je pohvalno. Pohvalno, da…
– Hvala, gospodine. A, evo, dragi gledaoci, upravo počinje i vatromet. Pogledajmo samo!