Utovar nedeljom, 1. januar

I tako, dok iz Beča gude Štrausove note, Suština pasijansa se budi u novoj godini, doduše u aftamackom režimu. Ja ću da se izležavam ceo dan.

DJ Santa MrazI? Kako je prošla žurka? Onaj DJ Didžej Bidžej nije došao, pa sam morao da angažujem nekog starkelju da mi didžejiše; ali tako ti je to kad krpiš rezerve u poslednji čas.

Dakle, opet obrnusmo cajger… Prolazi mi sve brže. Ebaga, tako to ide s godinama, valjda.

Računam, valjda neće biti problem da ove godine utovarim pedesetak gomila u slavu gluposti. U to ime, bilo bi najbolje da vam u nastupajućoj godini ne poželim ništa. Šta god pomenem, izmetnuće se na zlo – izvesno, ne mojom krivicom.

– * –

Jedva čekam 2013. da čujem šta će reći za onaj kalendar Maja...Šta sam ono hteo…. A, da!

E, pa da vam sve po spisku, svima redom!

Života, zdravlja. veselja i pameti! Dobrih iskušenja i vrednih pobeda! Mira u duši! Spokoja u porodici! Zanimljivog i dobro plaćenog posla! Vrednih saznanja! Igračaka koje već sanjate! Mesta koja još niste svojim očima videli! Ljudi vrednih susreta! Muzike vredne ponovnog slušanja! Pogleda vrednih pamćenja!

A sad, razlaz: svi na svoje radne zadatke!

– * –

Sad smo se načestitali, a sad da nastavimo gde smo prekinuti…

Dakle, šale, šege, pjesme! Ljeba i igara! Jeb’o sablju dimiskiju, kup’ mi, babo, pečenja!

E, moj dobri Rašo! Nema ko da te čuje…

– * –

Kako napraviti het trik: učinite da popizde fanovi tri serijala filmova.

Jedino mi žao što u oovm mentalnom kolažu nema ništa iz serijala 007.

– * –

Prikladna rukavica za prstiće osetljive na dodirBlog koji pretenduje da se bavi propagiranjem tehničke oblasti sada propagira Hi Tech galanteriju za šiparice, pa se tamo mogu naći mede, zeke, razne ružičaste pink stvari i komadi odeće. Specijalne rukavice služe da vam se prstići ne smrznu kada napolju, na zimi, cakate svoj telefon sa ekranom osetljivim na dodir. Prilog veli da su se te rukavice do sada mogle naručiti iz inostranstva po ceni od 20 dolara (1600 dinara), a sad mogu da se nađu neuporedivo jeftinije za 1399 dinara… Zbilja neuporedivo. Ah, da: isporuka, poštarina… Račun bi dostigao 30 dolara, zar ne? E, sad je neuporedivo.

Gospode Bože.

– * –

Leteći tanjiri, drekavac, funkcionalna pismenost đaka, jeti, vampiri, vanzemaljci u Rozvelu, šta ono još beše?

Реформаторски рад Вука Караџића

– * –

Evropska tekovina: izboreno je pravo deeta da jebe roditelje u zdrav mozak.U Poljskoj se sudi bračnom paru zbog nasilja nad detetom. Naime, otac deteta je zapretio trogodišnjem detetu batinama, a majka ga je jedanput pucnula po guzi. Sve to se dešavalo u prodavnici dok je dete divljalo i tražilo da mu se udovolji. Svedok scene je podneo krivičnu prijavu i roditeljima sad preti svašta, uključujući oduzimanje deteta.

Šta je sledeće? Slanje roditelja na prisilni rad ako ne žele da kupe detetu preskupu igračku? Osuda na društveno koristan rad ako ograniče detetu boravak ispred računara? Rekvizicija imovine u slučaju da se detetu ne dopadne neka nametnuta obaveza u kući? Upućivanje roditelja na geštalt-terapiju u slučaju da se utvrdi da su zahtevali od deteta da savesno uči?

Evropo, nabijem te tako pametnu.

– * –

Sergej i Venedikt piju votku sa police. Otprilike su popili ono u visini ramena kad su popadali. Onda su popili ono što su mogli da dohvate ležeći, i onda…

– Znaš šta, Venjička, ako uspemo da ustanemo, pijemo dalje!

– A šta ako ne uspemo da ustanemo, Serjoža? Šta ćemo onda?

– Ah, dragi moj Venja! Ne budi malodušan! U tom slučaju, idemo kući!

A šta ako ne uspemo da ustanemo, Serjoža? Šta ćemo onda?

– * –

Nego, jeste li čuli najgoru kletvu 2011. godine?

Dabogda ti Indira Radić učila decu francuski!

– * –

Policijski sindikat taj i taj je obustavio štrajk par dana pre isteka godine. Nemam pojma kakve gužve će sad da nastanu nakon što panduri zaborave da ljudi nisu registrovali svoja vozila zahvaljujući tom njihovom sindikatu. Što kaže jedan, kako god se nekom digne u ovoj zemlji, ode dupe običnim građanima. Tome kraja nema, izgleda.

Samo se nadam da makar regrutuju malo pametnije pandure nego nekad. Liči da ima enkih pomaka, ako dobro procenjuje. Valjda će od sada biti bolje od ovog ovde, što i nije bilo baš tako davno…

Samo da se ne vrati ovo. Ti panduri danas, izgleda, rade kao poštari.

– * –

Dešava se da devojke i žene budu upozorene na pažnju dok se kreću mračnim ulicama, neosvetljenim parkinzima i sličnim mestima gde mogu da se kriju razni manijaci, lopovi i ostala žgadija. I to je sasvim u redu: samouverenost naših lepših polovina nije loša stvar, ali pažnja je mnogo bolja. Međutim, tek sad primećujem da se pojavilo upozorenje i za muškarce: ne sećam se da sam ikad video neko slično ranije. Evo prenetog upozorenja nepotpisanog autora.

Kako funkcioniše ova prevara muškaraca?

Ciljane žrtve ove prevare su usamljeni muškarci u garažama tržnih centara i, ređe, na parkinzima hipermarketa; dešava se u času pakovanja bakaluka u gepek.

Dok stavljate kese u gepek, dve izrazito zgodne devojke stare oko dvadesetak godina prilaze vašem automobilu spreda i, ne pitajući vas ništa, počinju da peru šoferšajbnu. Pre nego što budete u stanju da išta kažete, vašoj pažnji neće promaći da su obe devojke odevene u tesne duks-majice ispod kojih nema nikakve druge garderobe (ako možete da odvratite pogled, svaka vam čast). Kad se priberete i ponudite im neku napojnicu, devojke će vam reći “Ne, hvala”, ali će predložiti da ih odvezete do najbližeg McDonald’s restorana. Kada prihvatite, upecani ste. Dok budete vozili ka Meku, cura koja sedi napred će skinuti duks, tobože zato što je vlažan, pa želi da se presvuče; dok vi budete zbunjeno virili u toku vožnje, devojka će u jednom času navaliti na vaš šlic. Za to vreme, druga devojka će vam neprimetno ukrasti novčanik.

Znam šta pričam, verujte mi na reč da je istina. Naime, meni se to desilo, i to 6, 13. i 20. novembra, te dva puta 27. novembra; ponovo mi se desilo 3, 4, 10, 11, 17, 18, 24, 25. i 31. decembra, a svi su izgledi da će mi se desiti i sledećeg vikenda.

Pamet u glavu! To je baš strašan način da mi, muškarci u najboljim godinama, budemo tako bezočno iskorišćeni. Recite i svojim prijateljima da budu pažljivi: ne treba kupovati skupe, kožne novčanike – oni od veštačke kože kod Kineza za 119 dinara su sasvim primereni svrsi. Štaviše, ako skoknete do bloka 70, naći ćete pakovanja od tri novčanika za 249 dinara, što je odlična cena.

Posebno je važno da se ne hranite tim đubretom u Mekdonaldsu; samo u novembru sam zbog toga nabacio 4 kg bez ikakve veze s pameću. Jedva sam skinuo tek polovinu tog viška tokom decembra; do kraja januara možda i uspem da skinem ostalo.

Upozorite prijatelje da posebno pripaze subotom i nedeljom oko 11:30 pre podne i oko pola tri popodne. Subotom i nedeljom u pet popodne, parking u “Merkatoru” na Novom Beogradu je uglavnom bezbedan, jer ja nadrljam.

Upozoreni ste!

– * –

Pazi senku, ‘leba ti…

Šta god ti ja rek'o, ne'š mi verovati!

Ovo se slučajno uhvati fotoaparatom samo jednom u životu.

– * –

Samo da je plaćeno!... Samo da je plaćeno!... Na Samoi su ukinuli 30. decembar 2011, nego su iz 29. decembra preskočili u 31. decembar kako bi uskladili kalendar sa Australijom i Novim Zelandom, ključnim ekonomskom partnerima ove ostrvske državice u Pacifiku. Vlada je objavila da će radnici koji su trebali da rade 20. decembra biti isplaćeni kao da su radili.

Nezvanično saznajem da su neki naši državni službenici predložili da Srbija već danas skoči u 29. decembar 2012. i da budu plaćeni za pretrpljeni šok. Zahtev je povučen kad su shvatili da tačna sintagma glasi “koji rade”, a ne “koji idu na posao”.

– * –

Ovo je godina Usuda. Zato pamet u glavu, um, ovaj… Pamet u… Pam… aha! Da!

Raduj se, narode moj! Pa da prebedemo vas radosne...

– * –

Biće ovo duga godina, dragi moji. Godina Usuda. Idemo redom, najbolje je tako.

Dakle… Do sledeće nedelje u podne.

7 komentara na temu “Utovar nedeljom, 1. januar”

    1. Монтаза или не, све и да га је руцно цеткицом радио, изгледа као да је од оних сто се склјоцају једном у зивоту.

        1. Да видим да ли ће ме и одавде најурити кад почнем да пишем као сав нормалан свет.

        2. У проширеном издању: нико, али нико више не реагује на set code none. А ако неко реагује, одједном је неподобни елемент, ради нешто за шта ће бити упитан “а зашто” и све скупа је антипротивни намћор.

          А ти онда размисли докле је све то дошло, кад ствари тако стоје.

          Но, твој блог, твоја политика. Ја сам ово овде урадио више пута (ако ме сећање не вара, укупно двапут, што је већ множина) па је, рачунам, довољно. Више се заносим позитивном културно-терористичком акцијом, да идем около са црвеним фломастером и фотоапаратом, па да исправљам јавно окачене списе, сликам и објављујем, уз позив добровољним придрузима. Ал’ слабо куд мрдам, а још нисам ни купио фломастер.

          1. Ti vrlo dobro znaš: ja ne bih imao protiv da meni neko lupi takvu čvrgu (zbog toga ili bilo čega drugog), jer ću izvući pouku i nastaviti dalje, najbolje uz saznanje koje će mi pomoći da grešim manje. Ali ne možeš predvideti da će svako trpeti ton koji može da se protumači kao ciničan. Može to i drugačijim tonom, zar ne?

            Uzroci pisanja bez svih slova domaće abecede su jedno. Posledice takvog pisanja su drugo. Negde između se nalaze načini ukazivanja da to nije baš najbolji vid komunikacije. Cinizam nikako nije najbolji način direktnog obraćanja.

            Najzad: da li ću da reagujem ili neću na set code none, jedna je stvar. Druga je stvar zajebavati ljude zbog toga. I to je sve što me zanima u ovom trenutku.

            1. Сад ми је незгодно што је мој блог на енглеском (ал’ кад сам га таквог и тамо почео), да је на српском онда бих код себе.

              Него, зашто је то што сам урадио зајебавање? Одговорих на језику оригинала. Шта сам урадио што он није?

              Ај да нађемо неко друго место да о овом размислимо, а што се мене тиче, бриши ово данашње одавде.

Komentari su onemogućeni.