Slučajevi (17): Makarov i Petersen

Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše.

– * –

Makarov i Petersen

Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.

Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.

Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.

Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?

Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.

Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!

Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.

Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?

Makarov: Naslov joj je zagonetan…

Petersen: Hi-hi-hi!

Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.

Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.

(Petersen nestaje.)… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 26. februar

Dok vi ovo budete čitali, nadam se, ja ću biti u Mokrinu na borbi guskova.
A ako se zateknem, biće i neki izveštaj, sve sa fotkama, kako dolikuje. Kako god bilo, moraću da vam ispričam o predrasudama koje urbani zaštitnici životinja imaju o tim borbama. Reći ću vam samo ovoliko: jedine povrede na tim borbama su povrede ponosa poraženog guska, jer pobednik preuzima jato, a poraženi ide na začelje u novoj funkciji čuvara.

– * –

#onokad pratiš samo petnaest osoba na Ćijukalici, a i među njima nađeš ludake koji prosipaju ideologiju “ja tebe serdare, ti mene vojvodo”. Najgore od… Nastavite sa čitanjem >>

Fotografija dana, 25. februar 2012

Ovog puta sam već preterao. Doduše, dodao sam malo bajca u ton.
U petak uveče, otvorena je grupna izložba slika u galeriji “Terra” u Kikindi. Moj prijatelj Braco Azarić, slikar, jedan je od trojice autora na izložbi. Od sve gungule, nisam stigao na otvaranje; šta da se radi, izviniću se kad ga sretnem ili odem do njega sledeći put.

Održavam sajt sa Bracinim radovima, pa mi on u znak zahvalnosti jednom godišnje donese sliku. On zna da obožavam njegov rad i uživa u tome da me obraduje. Sad je već nezgodno s prostorom: nemam više mesta na zidovima. Ali neka, ima mesta kojekuda gde se slike dobro vide.

I šta da vam kažem, nisam odoleo, morao sam da pokušam nešto. To nije način ophođenja prema radu jednog ozbiljnog slikara, ali Braco će mi prvi oprostiti kada mu budem rekao šta sam uradio – i zašto. A uradio sam ovo:

Fotografija dana za 25. februar 2012.