Laza i Munja su bili blizanci za sve, osim za roditelje… hmmm… za majku. Dobro, de, i za prirodu. Ipak ih je delilo petnaest meseci.
Za svu rodbinu, bližu i dalju, oni su bili identični. Ili u najmanju ruku neverovatno slični. I po izgledu i po karakteru.
Naravno, njih dvojica su vrlo dobro znali ko je stariji (makar biološki/hronološki). Znali su ko je drčniji, a ko je u stilu “govori tiho i vodi Lazu sa sobom”. Znali su ko se ne snalazi sa tehnikom, a koga će da “udari struja”. Znali su i ko kome “drži strah” kod zubara, a ko kome kad se vadi krv. Znali ko je vredniji, a ko je u stilu “Munja će to da uradi”.
Znali su ko je “lud za automobilima”, kao i da to nije onaj koji obožava rusku salatu. Ali to je baš onaj koji je “slab na plavuše”, ali ne voli “onu ribu s pravnog”. Samo su oni znali ko od njih dvojice više voli kompjuterske igrice, a da Laza više voli “papirni” sudoku. I ko se brije aparatom, a da Munja ne može ni očima da podnese žilet. 
Ko je ljubitelj basketa, a ko zlatnih retrivera. Znali su i da onaj stariji (hronološki) više voli bilijar, a manje šećer u kocki. Nasuprot tome mlađi (biološki) je lud za dobrim komedijama, ali je zato slab prema havajskim košuljama.
Znali su ko od njih dvojice ima bolji sluh, a u stvari to nije onaj koji je “mladi, talentovani profesor” na muzičkoj akademiji. Znali su i da je jedan od njih dvojice završio srednju muzičku za kontrabas, a da je onaj drugi svirao bas u bendu.
Čak su Troslovnog i Gremlina nekoliko puta uspešno prešli tako što se na probama benda zamenili za bubnjevima…
Heh… znam za jedan slučaj tzv. “falš” blizanaca. Direktor jedne velike (unutar tog esnafa) privatne firme imao ljubavnicu. I tako, saopšti mu ona jednog dana da je trudna, i pita ga šta da radi. Obradova se čovek, pošto zvanična gospođa nije htela da ima decu, te reče metresi da će priznati dete i odgajati ga u ljubavi.
Nije dete mala stvar, te priznade on svojoj gospođi situaciju, ali joj reče da on nju i dalje voli i da nema nameru da se razvodi ako ona ne bude insistirala. Nisam upoznat s intenzitetom njene reakcije, ali odluči i ona da ostanu zajedno… no, ne može naložnica biti u prednosti, te prestade ona da uzima pilule za nelilule. Rezultat – dva meseca kasnije i ona trudna.
Prođe neko vreme i slavlje u firmi, gazdi se rodila ćerka. Ihaaaaj, veselje… Ponosni otac sedi za stolom, iscepan, ne zna se šta je sve popio od momenta kada je saznao za radosnu vest. Nova koleginica, tek par dana u firmi, bojažljivo prilazi i pokušava da nadjača muziku:
– Eeeeee pa direktore, čestitam Vam od sveg srca.
– Faaaaaaa, flaaa klgniceeeeeee!
– Da li Vam je to prvo dete?
– Mjok, imm i sinaaaaa!
– Jao diiivno… a koliki je mali?
– Dva mseca!
Koleginica se pokupila s zbunjenim osmehom na licu…
P.S. Nije urbana legenda, znao sam čo’eka preko posla kad se sve to dešavalo 😉
Znam čoveka kom su žena i “drugarica” bile u istovremeno u istom porodilištu, “Kosta Sredojev – Šljuka”. Dakle, nije ni par meseci, nego ni dan razlike! A dupli tata?
Ne vredi ni zamišljati.
Sasvim običan čovek, reklo bi se – na prvi pogled.
P.S. Za neupućene: “Kosta Sredojev Šljuka” je ime medicinskog centra u Kikindi 😉
Uh, a ja pomislih da je to ime srećnog duplog oca… baš mi je, ovako s attachovanim nadimkom, delovalo kriminogeno 😉
Ма то је Грбин комшија од прекопута.
E, da! Slučajno se baš ovih dana obeležava godišnjica pogibije revolucionara.
Link je, doduše, prošlogodišnji… :
http://www.radiokikinda.rs/aktuelno/974-dan-kada-je-nastradao-uveni-kosta-sredojev-ljuka.html
… ali poslužiće da skrenemo misli od gore pomenutog čoveka, ne zvao se on Sima,
a i ne zove tako 😉
I još nešto : Kosta je imao brata koji se zvao Proka, koji isto beše revolucionar, i isto, pogibe u II ratu, ali koliko znam nisu bili blizanci!