Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.
Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.
Đuzepe Verdi nije krio da mu je Rosini uzor. Uostalom, pogodite u čiju slavu je napisan Verdijev Rekvijem… Ali, nećemo o Verdiju. Nego samo htedoh da pomenem kako mnogi misle da je “Seviljskog berberina” napisao Verdi. I neka mi oproste poštovaoci slavnog kompozitora, hteo sam da turim Đovanija Jocića… A Rosini je napisao 38 opera za 38 godina života; još jednu nešto kasnije – i to je bilo to; penzionisao se mlad, jer mu je upala sekira u med. Tantijeme, bato… I to bez SOKOJ-a i OFPS-a.
E, tako se to radi.
I da ne dužim, završiću podsećanje sa još jednom uvertirom – ovog puta je to početak opere “Svraka kradljivica”.
A vama za domaći: da se setite jedne scene čuvene filmske scene u kojoj se čuje ova uvertira. Dobro de… To je ova scena. Ja sam se setio filma, a onda sam najpre mislio da sam promašio scenu. Posle se ispostavilo da nisam promašio ništa.
$#$