Primih danas mail u kome se u jednom delu pominje “čekam k’o ozeblo sunce”. Hm, kako Sunce može biti “ozeblo”? Možda se misli na ono što narod zove “zubatim Suncem”?
Ma jok. Izreka bi trebalo da glasi “čekam k’o ozebao (ili ozebli) Sunce”, u smislu da se nešto 
čeka kao što onaj ko se nahvatao hladnoće jedva čeka da ga Sunce ugreje. No, to se nekako permutovalo u govoru tokom vremena, i začuđujuće je (ili ne?) da osmoro od deset ispitanika (sproveo brzu anketu u svom radnom okruženju) misli za nepravilnu varijantu da je ona ispravna.
To me je podsetilo na još jednu čestu permutaciju – reč je o izreci “s mene pa na uštap” koja se najčešće koristi u nepravilnom obliku “s mene pa na uštrb”. “Uštap” je izraz za pun Mesec, tako da se ova izreka upotrebljava kada treba slikovito predstaviti nešto što se dešava poprilično neredovno, sporadično (s jedne Mesečeve mene na drugu).
Šta dalje? Da li ćemo i ubuduće, kao papagaji, ponavljati i prenositi izreke metodom gluvih telefona, bez ulaska u njihovo značenje? Da li će naši potomci govoriti “Kom’ drug Omer, ja mu kopam, sâmu nju padaj”?
Најбоља на ову тему, или бар близу њој, је била вест на Студију бре, неке осамдесет и неке, како је на тој и тој дрвари “200 тона угља буквално плануло”. Оно, знамо да угаљ не може да плане, ту треба потпала, ал’ да је нешто нормално онда не би био догађај. Има и оног самозапаљења прашине, свашта је могуће. И још каже буквално, па још и која тачно дрвара. Очекивао сам укључење репортера са уобичајеним фразама о локализовању пожара, натчовечанским напорима ватрогасаца итд итд. Међутим, ништа.
На пола сата, градске вести, опет “200 тона угља буквално плануло”, и онда тек схватим да не да реч “плануло” не треба схватити буквално, него пре свега реч “буквално” не треба схватити буквално.
А шта је било? Па, осамдесете, благи тренинг из несташица, припрема некаква или напросто општи фушерај офуцаног а неодржаваног система, па је стизање угља на дрвару и свеопшта јагма за њим испала некаква вест.
U sveopštoj devalvaciji jezika, neke reči su stradale više nego druge. U poslednjih nekoliko godina, reč “bukvalno” je pri vrhu top-liste. Obratio sam pažnju na to odavno.
Međutim, kad mi se uselilo u kuću, znao sam da je vreme za akciju. Zrno ciničnog praćenja je brzo pomoglo: kad god neko kaže “bukvalno”, ja mu upadnem u reč i kažem “figurativno”. Taman su počeli da se mršte na mene, promenio sam upadicu u “u prenesenom značenju”. Ne moram više to da radim.
U nekim prilikama, kad mi natrči neko na volej, najzanimljiviji razvoj je onaj kad moja upadica izazove zbunjenost, pa čak i raspad monologa rečitog nosioca glavne reči.
Dobro je da te trpe. Za takve stvari bi mene odavno izbacili kroz prozor (bez velike želje da pre toga pogledaju da li je otvoren)…
A šta ja znam. Možda bi izbacili i mene, ali oni su vremenom naučili da sam ja češće u pravu nego što grešim; a ja sam vremenom svoju kilažu preinačio u tonažu, pa čisto sumnjam da mogu tako lako da me izbace.
A trpljenje je ipak pre mentalna nego socijalna kategorija.
Baš zato! 😉
Ah, domaći mediji. Toliko amaterizma. Imao sam lament na tu temu dok sam se zamajavao na svom starom blogu.