Happy Birthday, mr Ry Cooder!

Na današnji dan pre 65 godina, rođen je bluzer iz predgrađa kojeg više nema, umetnik koji je muzikom osvetljavao ono što filmska kamera nije mogla, tragalac za najlepšom muzikom karipskog arhipelaga i velemajstor slajd gitare…

Ryland Peter Cooder, svetu poznatiji kao Ry Cooder, rođen je 15. marta 1947. godine. Aktivan je kao gitarist, pevač, kompozitor i producent, a njegov stil izraženo počiva na raznim motivima izvorne američke muzike u kojoj se smata kompetentnim istraživačem i autorom. Na muzičkoj sceni Amerike je aktivan od šezdesetih godina, mahom kao session muzičar. U solo vode se upustio 1970. godine, ali definitivno je bio zapažen tek drugim albumom Into the Purple Valley (1972).

Karakteristični stil sviranja Raya Coodera podrazumeva snažnu upotrebu tehnike bottleneck slide u kombinaciji sa izraženo usporenim tremolo efektom u pojačalu. Što se mene tiče, preferiram njegove radove sa akustičnom gitarom.

U tzv. slobodnoj produkciji, Ry Cooder je do sada dao petnaest albuma (poslednji zasad, Pull Up Some Dust and Sit Down, objavljen je avgusta 2011). A na čijim je sve albumima svirao – pohvatajte ako možete. Međutim, to je tek deo njegovog opusa. Izuzetno je plodan kao autor filmske muzike, gde je kao autor ili koautor radio na petnaest filmova. Pomenuću i spustiti u vaše uši muziku iz samo tri filma. U njima je ostvario najviše domete u kontekstu scena. Fraze i improvizacije koje je Cooder odsvirao za sve one scene postale su neodvojivi deo tih filmova.

Ludilo u močvari – Southern Comfort (1981):

Kad neko kaže Paris, Texas (1985), priznajte da se muzike setite pre Nastasje Kinski i pre onih pustinjskih pejzaža.

Kako otkupiti sopstvenu dušu od đavola – Crossroads (1986)… Zapravo, blues: to je kad se dobar čovek oseća loše.

Ali ako je negde Ry Cooder učinio više nego što se moglo od njega očekivati, to su saradnje sa raznim majstorima svetske muzike. I nije bitno nabrajati desetak albuma u tom delu opusa (mada ćemo se složiti da je Talking Timbuktu remek-delo – album snimljen 1994. na kome je saradnik niko drugi  nego Ali Farka Touré).

Bitno je to što je Ry Cooder redovno nesebično ustupao prvenstvo onima sa kojima je radio. Shvatićete kad kažem ove reči: Buena Vista Social Club. Veličanstveni projekat u kome je Ry Cooder nadmašio sve što je do tada uradio. Bio je to nesebični čin podsećanja sveta na neke tužne, ali veličanstvene ljude sa Kube, čija muzika je bila isto toliko autentična koliko i one suze na sceni Njujorka. Sledi jedna od pet najlepših balada koje sam čuo u životu. I to je svetu prineo Ry Cooder, dragi moji. Pesma je bila stara četrdeset godina kada je ovde snimljena. Mislite o tome.

Vi kako hoćete. Za mene je ovo kraj muzike: nema dalje odavde.

A na kraju, ipak, sledi malo retrospektivno preslišavanje.

Srećan rođendan, sjajni čoveče! Hvala ti za muziku. Nastavi tako!

$#$