Slučajevi (27): Feđa Davidovič

Feđa je izbečio oči i zamahao rukama na ženu, kao da bi da kaže: “Šta ti je, šta ti je, to uopšte nije tačno!”

- * -

Feđa Davidovič

Feđa se dugo prikradao posudi za puter i najzad, uvrebavši trenutak, kada se žena sagnula da podreže nokat na nozi, brzo, jednim pokretom izvadi prstom iz posude sav puter i stavi ga sebi u usta. Zatvarajući posudu, Feđa slučajno zazvecka poklopcem. Žena se momentalno ispravila i, ugledavši praznu posudu, pokazala makazama na nju i strogo rekla:

– U posudi nema putera. Gde je?

Feđa napravi začuđen izraz i, isteglivši vrat, zaviri u posudu.

Žena je bila pojurila za njim, ali se do vrata zaustavila, jer je bila gola pa takva nije mogla da izađe u hodnik, gde su se kretali i drugi stanari toga stana.

– Puter ti je u ustima – reče žena, pokazujući makazama na Feđu.

Feđa odrečno zavrte glavom.

– Aha – reče žena. Ćutiš i vrtiš glavom, zato što su ti usta puna putera.

Feđa je izbečio oči i zamahao rukama na ženu, kao da bi da kaže: “Šta ti je, šta ti je, to uopšte nije tačno!” Ali žena reče:

– Lažeš, otvori usta.

– Mm – reče Feđa.

– Otvori usta – ponovi žena.

Feđa raširi prste i zamumla, kao da bi da kaže: “Ah da, potpuno sam zaboravio; odmah ću da dođem” – i ustade, nameravajući da izađe iz sobe.

– Stoj – povika žena.

Ali Feđa ubrza korak i nestade iza vrata. Žena je bila pojurila za njim, ali se do vrata zaustavila, jer je bila gola pa takva nije mogla da izađe u hodnik, gde su se kretali i drugi stanari toga stana.

– Otišao je – reče žena, sedajući za divan. – Do đavola!

A Feđa, došavši hodnikom do vrata, na kojima je visio natpis: “Ulaz je kategorički zabranjen”, otvori ta vrata i uđe u sobu.

Soba u koju je Feđa bio ušao, bila je uska i dugačka – sa prozorom, na koji je stavljena zavesa od novinske hartije. U sobi zdesna kraj zida nalazio se prljavi, nakaradni divan, a kraj prozora sto, napravljen od daske, utvrđene jednim krajem za noćni stočić, a drugim za naslon stolice. Na zidu sleva visila je dvostruka polica, na kojoj se nalazilo nešto neodređeno. U sobi više ničega nije bilo, ako se ne računa čovek sa bledozelenim licem koji je ležao na divanu, odeven u predugi i poderani smeđi mundir i u crne nankiške pantalone, iz kojih su virile čisto oprane bose noge. Taj čovek nije spavao i netremice je posmatrao posetioca.

Feđa se nakloni, salutira i, izvadivši prstom puter iz usta, pokaza ga čoveku koji je ležao.

– Jedan i po – reče domaćin sobe, ne menjajući položaj.

– Premalo – reče Feđa.

– Dosta je – reče domaćin sobe.

– Pa, dobro – reče Feđa i, skinuvši puter sa prsta, stavi ga na policu.

– Za pare ćeš da dođeš sutra ujutru – reče domaćin.

– Jao, šta vam je! – povika Feđa. – Pa meni su sada potrebne, i to svega jedna i po rublja…

– Napolje – suvo reče domaćin, a Feđa na prstima istrča iz sobe, pažljivo za sobom zatvorivši vrata.

10. februar 1939.

- * -

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Arhiva, Koncepti, Literatura i označen kao , , . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *


9 − = jedan

Možete koristiti sledeće HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>