Svima koji slave ili makar obeležavaju pravoslavni Vaskrs, Suština pasijansa želi prijatan dan u krugu porodice.
Hajde, ako pročitate ovo, pošaljite mi pre ponoći svoju fotku korpe sa uskršnjim jajima; adresa za slanje je drgrba AT drgrba TAČKA info. Bude li barem deset pošiljalaca, napraviću galeriju na Suštini pasijansa.
Eto, desilo se.
Dvoje ludaka se za sedam dana učlanilo u sedam političkih partija. Prilikom učlanjenja, podnosili su esej kojim su izražavali svoje misli, stremljenja i nade. To je učinilo da gotovo odmah po učlanjenju budu promovisani u razne komisije i kadrovske liste.
Ah, da: prilikom podnošenja tog eseja, prećutali su da je to potpuna parafraza Gebelsovog manifesta o propagandi iz 1928. godine.
Iz iskustva je nastao dramski projekat “Oni žive”, a dalje ćemo otkrivati na blogu koji pokazuje neke druge detalje tog performansa održanog prošle nedelje u Domu omladine u Beogradu.
Moram sad da se borim da nađem zanimljive priloge. Vrlo sam se izolovao od medija, jer na sve strane iskaču neke karakondžule i demoni i kurve i licimuri. Čak su i po mojoj tužnoj varoši počeli da šetaju i da prodaju maglu i sumaglicu, u čemu im pomažu neke fino obučene barabe.
Priča mi drugar, profi fotograf u pokušaju, iskočio je objektivom pred jednog što je do nedavno igrao gusala-masala i sa našim i sa njihovim, dok je šetao kikindskim trgom sa nekim lokalnim veličinama. I kako je taj jedan ugledao objektiv, tako je zauzeo pozu kao Dejvid Bekam. Da je bio u gaćama, pa još čovek nešto da mu poveruje bar nešto. Nego ovako… Eh.
A neki kandidati će imati više potpisa podrške nego glasova na izborima, pazi šta ti kažem.
U četvrtak objaviše: Sezanova slika, ukradena u Švajcarskoj 2008. godine i vredna preko sto miliona dolara, pronađena je negde na tlu Srbije.
Ko bi rekao da smo željni i takvih stvari… Zapravo, nismo. Slika je bila umotana u rolnu i sakrivena u oplati krova jednog automobila. Bila je to roba za dalju prodaju, samo je trebalo da se “ohladi”.
Eto. Zamalo da nam neko pripiše ljubav prema umetnosti. Gde bi nam bio kraj…
Otkrio sam svoju izrazito nisu tolerantnost prema zvuku sipanja tečnosti u čašu u reklamama na radiju. Pazi, inače ne slušam radio osim kad Jasna uključi neke stanice sa popularnom muzikom, što mogu da izdržim do neke mere. Ali, reklame…
I onda sam se setio: kad je održavano svetsko prvenstvo u fudbalu pre dve godine, bilo je to prvo prvenstvo u ko zna koliko decenija da nisam odgledao nijednu celu utakmicu. Nisam mogao da podnesem logotip pivare praćen apsolutno iritantnim zvukom sipanja piva u čašu, što je puštano svakih minut ili dva u svakoj utakmici. Bila je to zavera, jer ovi iz pivare verovatno imaju dojavu da ja fudbal pratim samo jednom u četiri godine, gledajući 3-5 utakmica na svetskom prvenstvu. Skotovi skotovski: da bar ne prodaju đubre umesto piva, pa još da im čovek prećuti.
Ako ćemo pošteno…
…ovo je isti takav promašaj kao oni odjeci na pučini u istoj sceni.
Najviše se vole ljudi koji imaju iste vrline, najviše se mrze oni koji imaju iste mane.
U slavu gluposti.
Imalo bi svašta još da se kaže, ali hajde da ostavimo za drugi put. Vaskrs je, opustite se.
Aj’ pa vidimo se u iduću nedelju. Prijatan ručak vam želim.