Историја пасијанса (3)

У ствари, није тачно да је овај пасијанс једина игра урађена у Фоксу. Видео сам једну верзију тетриса. Ма чуј, видео – играо. Али то је било тек у овом веку, а и тетрис је већ био написан. С друге стране, био је написан и пасијанс…

Година ’94, Тиби и ја цимери на гастарбајтлуку, станујемо код неке бабе и радимо у фирми преко пута. Радно време скроз раштркано, од подне до нека доба ноћи, довукли једну машину у собу да бисмо чачкали не знам ни ја шта већ. Са неке дискетЛе ископам неку од верзија пасијанса и помислим да би… могло. Јер Фокс 2.6, јелте, више није само алатка за базе података, то је озбиљан језик који има свашта. Оно, нема графику, осим неке скрнаве (нова реч, тада у моди) библиотеке са незгодним приступом, али све остало је лук и вода да се уради.

И урадило се, опет усправно, и радило је. Нисмо се, међутим, много играли, јер смо пречесто морали да се селимо са машине на машину, посла је било преко главе, и ретки сати доколице су пре водили ка пиву него ка монитору. Играло се кад дођемо кући – на топ листи из тог времена налазим датуме из 1994, 1996…

Но, ова верзија је брзо батаљена (и не успевам ни да је нађем, јер смо убрзо добили Пенџере 95, и… бета верзију Фокса (добро, Лисице) 3.0, која се сада звала Визуелна ЛисицаПро. Вероватно су све претходне верзије биле аудио, за слепце. И, наравно, уз нешто минималне прераде добила се верзија 9.0. Пробао сам је, ради, и изгледа јадно, негде на пола пута између ДОСа и Пенџера 3.1, али ради и данас, у Фоксу 9, има чак и оне поруке за четврто мешање:

_mssg(1) = “idi begaj”
_mssg(2) = “samo za amatere”
_mssg(3) = “neće karte poštenog čoveka”
_mssg(4) = “Šemsa za diletante”
_mssg(5) = “kilav bioritam, a?”
_mssg(6) = “more luck next time”
_mssg(7) = “mani tebe”
_mssg(8) = “vrati se na Sol.exe“

По први пут има часовник који не мора ручно да се освежава, и не дозвољава немогуће потезе (неке раније верзије су се буниле). Визуелне контроле су у засебном прозору, и у ствари су одсимулиране контроле из ДОС верзије, што је Лисица баш лепо радила – ништа нисам морао да мењам у коду.

Наредне године смо завршили са гастарбајтовањем, вратили се у своју нову фирму, и мање више заборавили на визуелну лисицу. Осим што су мени у глави почели да се коте некакви планови. Однекуд се појавила Лисица 5.0, и почео сам озбиљно да учим објектно оријентисано програмирање. За разлику од верзије 9.0, која је била симулација ДОС верзије под Пенџерима (нешто као серенада, ака подокница), ово је сад требало да буде скроз објектно.

Рутине које премештају карте су сложене у класу карта, наравно, и карте више нису цртане кад где која треба, него су биле објекти којима се наређивало где да се преместе. Нацртао сам чак и иконицу: .

Сложила се и топ листа:

Вишејезичност сам избацио и прешао на енглески. Изгледа да сам имао поприличне планове да то негде продам, јер видим да има и рутину за регистрацију, и неко мутно упутство за плаћање – да ли сам тада на мрежи већ ухватио неког ко би примао уплате па ми прослеђивао, или сам имао неку другу сулуду шему (старосрпски: трипер комбинацију) у виду… све у свему, ’98 сам окачио на мрежу верзију која је чак имала и сређен хелп, мењала величину карата како се мења величина прозора (али су знаци за карте били величине фонта), имала неколико опција на десни клик (да се промени фонт и боја чоје), умела да враћа потезе (до мешања) и да поново одигра враћене, и све скупа верзија 9.15 из 1998 је већ личила на прави програм.

Наравно, нисам видео ни белу пару од свега тога, али је послужило да променим главу, јер сам успут стекао ову објектно оријентисану. Научио сам много тога, чак и да скуцам хелп, и најзад имао верзију пасијанса која може да се игра. Ради и данас, инсталација је овде.