Osećate li se kao mi?

Prva polovina sedamdesetih je bila čarobna za ljubitelje gitarskog zvuka. Svioni koji su imali da kažu štogod pametno svirajući gitaru mogli su da prođu. A oni koji su stvarali poseban kvalitet aftamacki su išli na vrh. Jedna od takvih je bio Peter Frampton. Njenogi rani albumi, prosto rečeno, predstavljaju remek-dela. A živi album Frampton Comes Alive! (1976) jedna je od najboljih živih ploča rock muzike uopšte. Ključna numera sa tog albuma je “Do You Feel Like We Do“; izvedba koju ovde donosim nije ista (ova je za četiri minuta kraća), ali će vam biti dovoljna da ukapirate šta se tu dešavalo.… Nastavite sa čitanjem >>

Muzika za podne, Civilni rat

Sadržaj koji sledi nije prikladan za mlađe od 18 godina. A ostalima ničemu ne služi
What we’ve got here is failure to communicate
Some men you just can’t reach…
So, you get what we had here last week
Which is the way he wants it!
Well, he gets it!
N’ I don’t like it any more than you men

Look at your young men fighting
Look at your women crying
Look at your young men dying
The way they’ve always done before… Nastavite sa čitanjem >>

Jedna na dan (41): 11. maj 2012.

Ponekad se namesti samo od sebe i ne morate da uradite baš ništa osim da škljocnete.
Tokom šetnje, namestih se na nekakvom sajmu nauke koji su vodila deca iz srednjih škola. Dobra ideja, moram da priznam: o nauci se tako malo misli da je to pomalo mučno. Propagiranje nauke je nešto što bi moralo da se radi češće, intenzivnije i na svaki način zabavnije (ko se seća TV emisija Dejvida Belamija i Magnusa Pajka, zna o čemu pričam). Tek, namestilo mi se tamo par kadrova i posle mije bilo žao što nisam znao za sajam i ranije došao da vidim i slikam više. A kad meraklijski hvatate sadržaj, onda nema puno brige. Poput ove fotke, koja je celi kadar:

Jedna na dan, 11. maj 2012: presek ljudskog tela

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>