CeSID forever!

Tokom pisanja ovog teksta nijedan član RIK nije povređen… fizički. Svaka sličnost sa stvarnim događajima i ljudima upravo željena, pre svih Marku Blagojeviću

U Belimarkovićevoj 9 11000 Beograd (broj telefona 011/2851 825) Zoran Lučić ([email protected]), Marko Blagojević ([email protected]), Đorđe Vuković ([email protected]), Bojan Klačar ([email protected]) i Ivo Čolović ([email protected]) čekaju rezultate izbora. Počinje nervoza, već je 21:30. Marku zvoni telefon: „Da, draga. Jeste, dete treba da spava. Pa nisam ja kriv što vozaju kutije sa Kosova ravnog po Srbiji zemlji da prevrnu i da druga postanu brojanja. Ne, draga, nisam rad kavzi, nemoj tako, nit’ je rada odlazeća vlada, znaš da sam uvek bio pozitivan, no su radi OEBS posmatrači od dosade što ne znaju šta bi pa se nama na vrat okačili. Znam, znam, dete hoće da mu ja čitam strip o Mikiju Mausu. Hajde, pusti je još 15 minuta da gleda Nodija, onu epizodu kad Lukavi i Gobo pecaju korpe sa slatkišima. Ta je dobra. Hajde, ljubim vas, ćao!“ Slična situacija i kod ostalih. Nekako se rešavaju bede. „Ljudi, ja sam mrtav umoran. Nikad nisam bio van kuće posle 22h“, žali se Zoran, preuzimajući na sebe da kaže šta ostali misle. Svi klimaju glavom, dremovno, više nizbrdo nego uzbrdo. Baš tada, iz računara se čuju alarmi. Svi skaču, prilaze serveru. Mašina krcka pristigle podatke iz jedine CeSID-ove tajne, reprezentativnog uzorka, statističkom metodom Partial Parallel Vote Tabulation. „OK, gotovo. Odoh ja na konferenciju, vi palite kući“, kaže Marko petnaest sekundi kasnije.

Ne, nikada vam nećemo reći ništa o našem reprezentativnom uzorku: Zoran i Marku drže čas iz demokratije

Nedelja, 22:10 u stanu porodice Blagojević gospođa B. razgovara telefonom sa gospođom L. „Jeste, stigao je, evo pre pet minuta. Sad ga malo držim na ledu, više sportski. Dobar mi je, mada voli tu statistiku…“, kikoće se gospođa L. „Pa da, Zoran je fino vaspitan čovek. Ah, ti si imala sreće… Ovaj moj stalno nešto na televiziji. Slatkorečivo, bez zamuckivanja. I prefrigan je, jesi li primetila? Ima devet brojeva na ekranu, izlaznost ovde-onde, sada i pre četiri, i osam godina… ma on to razvuče na bar pet minuta. Zna minimum pet poluminutnih načina da kaže kako je broj X veći od broja Y. Otkud znam gde je sve to pokupio…“ „Hajde, hajde, draga. Znaš da on voli samo tebe i princezu“ „I statistiku, naravno. Ma znam“, uzdiše gospođa B. Vrata se otvaraju: „Hm!“ gleda gospođa B. Marka oštro, prekrštenih ruku, u stilu gospođe Jet Set Willy. „Dobro, lepotice, nemoj večeras, upao sam u akademskih 15 minuta. Idem da uspavljujem princezu“, šmugnu Marko u kupatilo. Gospođa B. se nasmeši i pomisli kako bi bilo baš dobro da mala brzo zaspi.

* * *

Par sati kasnije, nedelja je u noć do bubrega zagazila, 23:45. Skup bezuslovno najboljih ali samim tim i najskupljih radnih mesta u Srbiji, jedini posao koji bi se gospodaru DSS mogao bezbedno poveriti još od kada je izgubio vezanu ovcu u sred pokošene banatske livade, a pošto je odbio ponudu jednog jagodinskog muzeja kao suviše dinamičnu, grupa građana koja je direktno evoluirala iz puževa bez stopala (usput izgubivši plavu krv, u fundamentalnom sudaru sa republikonom koga je emitovao obližnji umorni lenjivac, čime je izgubila i pravo da nosi šešire), iliti u prevodu Republička Izborna Komisija… postoji.

Ahm... Ehm... Ihm... Ohm... Uhm... i ponekad... Rhm...: RIK proviruje iz pećine, u najboljem maniru Romana Avramoviča. Obratite pažnju na produžni kabl, suptilno razvučen od desne pa skroooz do leve ivice kadra

„Opet stigli podaci za obradu“, kaže sekretar, posprdnog nadimka Drvobradi, pošto je bio prilično žustar. „Zar… ahm… već?“, pita član B. „Sačekajte malo… Vidite da se.. ahm… oporavljamo od prethodne… obrade. Član A je doživeo… ahm… šta ono beše… šta se ono stavlja na tortu… ahm… krem… ne… da… šlog.“ „Pa dobro, ali konferencija za štampu je za pola sata“, koluta očima sekretar. „Štaaaa, kako??? Aaaaaa“, začuo se tup udarac o parket. „Eto šta si … uhm… uradio. Polako … uhm… sa njim, udariće glavom u parket“, kaže član C. „Pa već je udario!“ „Uhm… nisam čuo… vidim da pada, ali nije još zveknuo… uhm… Aha, evo, jeste, pao je… Pa da… Šlog, kao i obično. Biće… uhm… u redu. Drvobradi, održi tu… uhm… konferenciju dok… uhm… sredimo člana B… pa i da odmorimo malo…“

„Dobar dan i dobrodošli. Na osnovu 0,22 promila glasačkih listića do kojih je Hajzenbergovim principom neodređenosti stigao foton elektromagnetnog zračenja vidljivog spektra, izlaznost na opštim izborima na izbornom mestu dvestaosam, bivšoj benzinskoj pumpi kompanije Mol, inače zatvorenoj zbog nerentabilnosti, u Mačkatici kod Surdulice do 10 sati je 5,6 posto, što je za 1,7 posto manje nego 2008. godine, za šta optužujemo slabu likvidnost obližnjeg rudnika molibdena, koji se u poslednje vreme koristi samo za povremeno molibdenije. Posebno napominjemo da nijedna mačka nije stradala tokom prebrojavanja glasačkih listića, koje je sprovedeno pod budnim nadzorom Zoohigijene. Nemate pitanja, doviđenja i vidimo se kako fotoni elektromagnetnog zračenja vidljivog spektra budu pristizali“.

Dubok naklon CeSID-u za sve što čini za nas!

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Komentari, Pojave i označen kao . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *