Ne, nije mi suđeno da se bavim Mesecom, ali… Večeras odradih izviđanje fotoaparatom.
U subotu je pun mesec, čitam negde. Pa još Mesec u perigeju, najbliži Zemlji ove godine, biće veći nego inače. I tako, došlo mi večeras da se okušam u fotografisanju meseca, jer najzad imam resurse za to. I uz malo igre i jak rad makazama, dobio sam ovo:
Zapravo, veću fotku ne moraš da gledaš, jer sam je izveo iz kadra koji je na 1200 tačaka ove slike izveden na na 2400 čisto iz fazona, alatljikom koja služi takvim poslovima (štampari to koriste intenzivno).
Priča o slikanju Meseca nije bogzna kako zanimljiva. Najvažnije je prepoznati da tu prolazi samo brza ekspozicija, a da fotoaparati luduju zbog drugačijeg merenja svetla, pa je poželjno raditi u ručnom režimu izbora parametara… Empirijski sam došao do f/8 uz 1/160 sekundi ekspozicije na ISO 100 (radio sam sa tronošca i išlo je lako). Bolje nije moglo, ovo je puni zum mog objektiva. Za čestito slikanje Meseca valja imati pristojno jak teleobjektiv, recimo 300 mm. Ali dobro, bar sam naučio šta mogu, a šta ne kada je reč o toj temi.
Presuda: mišn akomplišd. 
Fotka je takva kakva je, viđali ste vi to i bolje. Ali, imam čestit kadar, bez obzira na to što je izrezom sveden sa preko 5000 tačaka na 1200 tačaka. Bilo je važno izvesti pravilnu ekspoziciju, a to nije omanulo.
Idemo dalje.