Što ti je svet komunikacija: još uvek volimo žice, pa to ti je. Samo što nema ko da ih očešlja, da nam ulice budu malo urednije…
U šetnji koju nisam davno preduzeo, ovog puta sam namerno sveo svoje mogućnosti na manju meru, jer sam se obezobrazio udobnošću tehnologije, a to je loše. Zato sam navrnuo objektiv od 50 mm i samo njega imao uz fotoaparat. Ishod: morao sam da se snalazim u situacijama koje sam inače uzeo zdravo za gotovo. I to se pretvorilo u dobar pristup: slike sam pretpostavljao teže, ali sa više pažnje i uz očigledno bolje kontrolisane rezultae. Poput ovog:
Nisam mogao da odolim ovom metežu žica: toliko je ružno da iz toga, zapravo, izvire nekakva čudna lepota. Znam da je bizarno da tako opisujem ovaj metež, ali razumećete me. Našao sam da je baš tako lako slikati tim malim, besprekorno brzim objektivom. A svojstva u hvatanju svetla vidite i sami. Da, bilo je tu malo obrade, ali i “nule” su više nego prihvatljive. Imao sam primisao da krenem u neku tešku obradu, da angažujem neki od snažnih preseta, ali nekako sam odoleo tom iskušenju; ovako je bilo bolje.
Presuda: mišn akomplišd. 
A najvažniji mišn je ispalo to što sam napravio čestitu sesiju ograničenom žižnom daljinom. Ponoviću ovo prvom prilikom, i to u još sporijem tempu.
Idemo dalje.