“Evo, kupila sam nešto za tvoju fotku dana”, reče Jasna na pijaci. Ali nisam slikao u nedelju, nego u ponedeljak, kad sam video da latice počinju da otpadaju…
Kod prodavaca rezanog cveća pojavile su se nekakve pitome bulke, kako sam čuo da ih zovu. Nemam pojma, nikad to pre nisam video… No, ispostavilo se kao teško za slikanje, jer kako mrdnem, tak ose zaljuljaju ti prašnici, pa fotka ispadne mutna. Na kraju nije bilo druge nego da stavim fotoaparat na stalak i, čak, angažujem daljinski okidač. A rezultat:
Zanimljiv cvet… Nego, tek sam posle, tokom obrade, skontao da taj tamni preliv na dnu latica zapravo nije ništa drugo nego polen, koga ima u epskim količinama. Sesija je prošla u igranju dubinskom oštrinom – pravio sam varijacije u nameri da dovedem do fotke koja tačno odgovara onome kako bih dobio fotku bez ikakve obrade (osim blagog kadriranja, što je uvek predmet odlučivanja na licu mesta).
Presuda: mišn akomplišd. 
Istina, bio je to predvidljivo dobar rezultat. Moje je bilo samo da pazim na valjanost kadra i varijacije otvora blende, a mašina se brinula oko ostalog. Pozadina koju sam izabrao nije najzamućenija raspoloživa – valja ponekad malo smanjiti doživljaj – nego sam našao meru da se prepozna šta se to nalazi iza, taman tako da ne smeta. Ako je kome stal odo tehnikalija: to je slikano uz pomoć objektiva Canon EF 50 mm f/1.4 USM; 0,4 sekunde sa f/3.5, ISO 100. Znate šta: taj objektiv vredi svoju masu u zlatu.
No, manimo se zlata. Valja raditi, truditi se, učiti u hodu, pronalaziti rešenja sa manje od 24 ekspozicije, kao što sam to u ovoj sesiji sa bulkom uradio… Previše, brate, pa to je preko 500 MB u RAW slikama.