Prva polovina sedamdesetih je bila čarobna za ljubitelje gitarskog zvuka. Svi oni koji su imali da kažu štogod pametno svirajući gitaru mogli su da prođu. A oni koji su stvarali poseban kvalitet aftamacki su išli na vrh. Jedan od takvih je bio Peter Frampton. Njegovi rani albumi, prosto rečeno, predstavljaju remek-dela. A živi album Frampton Comes Alive! (1976) jedna je od najboljih živih ploča rock muzike uopšte. Ključna numera sa tog albuma je “Do You Feel Like We Do“; izvedba koju ovde donosim nije ista (ova je za četiri minuta kraća), ali će vam biti dovoljna da ukapirate šta se tu dešavalo.
Spravica koju je Frampton iskoristio (a Bregović nabavio mesec dana po izlasku albuma Frampton Comes Alive!) naziva se talk box. Zvuk se kroz cev prenosi u usta izvođača i onda mimika odradi svoje, pa zvuči kao da gitara govori. Frampton nije prvi koji je koristio tu spravicu, beše pre njega još sjajnih primera (Jeff Beck, na primer), ali nekako je ispalo da je on dobacio najdalje (osim Bregovića, naravno).
Uzgred, postoji jako zanimljiva priča o tome kako je Peter Frampton dobio nazad svoj crni Les Paul Custom, isti onaj koji se vidi na omotu albuma Frampton Comes Alive, nakon što ga je jedan fan pronašao u rukama nekog lokalnog muzičara na karipskom ostrvu Kurakao i odmah kontaktirao Framptona kad je prepoznao instrument jedinstvenih karakteristika. Svi su mislili da je gitara uništena u požaru teretnog aviona koji se 1980. godine srušio po poletanju sa aerodroma u Karakasu.
Mali je svet. Ovolišni. Gledao sam u tu gitaru sa omota ploče danima. I sanjao da imam sličnu gitaru. To mi se nikad nije ostvarilo. Sad više nije ni bitno. Ali, koliko su taj album i, posebno, ta pesma uticali na mene, to je teško opisati. Postoji neka božanska pravda što je ta gitara opet u Framptonovim rukama. Ko zna, možda ga to motiviše da napravi opet nešto zanimljivo. Dešavalo se već u istoriji rock’n’rolla…