Sećanje na Slobodana Selenića

Na današnji dan pre 79 godina, rođen je veliki srpski dramski pisac, jedan od mojih omiljenih autora i svakako jedan od onih koji su zaslužili moje duboko poštovanje. Ove redove posvećujem sećanju na susret sa njim.
Slobodan Selenić (1933-1995)Jako davno sam počeo da prepoznajem raznorazne lokalne kvaziheroje i kvaziintelektualce koji koriste svaku prigodu javnog skupa da ispale svoje bezvredne misli i promisli. Takvi su pogotovo redovni, ama deo inventara, na raznim književnim i sličnim skupovima i zbog toga već godinama izbegavam da pohađam te skupove, iako sam ranije bio redovan, jer kako su godine prolazile, palanački mentalitet na nepalanačkim skupovima je postajao sve izraženiji. Znam za to, pa čuvam živce i zbog toga se odričem čak i vrlo zanimljivih ljudi koji ponekad dolaze u moju malu varoš.

Živo se sećam jednog takvog skupa, jednog od poslednjih koji sam pohodio; beše to u proleće 1990. godine, teško mi je da se setim tačno. Bilo je to u sali današnjeg Kulturnog centra u Kikindi (tada je to bio Dom omladine). Stupio sam tada u veoma zanimljiv razgovor sa Slobodanom Selenićem, što je moglo da izađe na ko zna šta da se nisu umešali neki lokalni heroji.… Nastavite sa čitanjem >>

Dilajla 2012

Danas slušamo numeru koju je Komšija slušao sa sve tri dostupne radio stanice u vreme kad se pojavila. No, šta ću mu ja: pesma je veličanstvena, izvođač vanserijskih kapaciteta, a verzija spektakularnih razmera… U ponedeljak je održan koncert ispred Bakingemske palate, a Tom Jones je bio jedan od izvođača. Izgleda da se Veliki Dasa druži sa marijačima tamo u Las Vegasu… Poslušajte ovo.

Šta da velim: bili smo na koncertu Toma Jonesa u Beogradu novembra 2009. – ili je bolje reći da je to bila pakleno dobra žurka. Evo ga, danas puni sedamdeset

Jedna na dan (67): 6. jun 2012.

Nastavljam sa igranjem. Ama. istražujem. Tek saznajem dokle mogu da guram. Zasad još uvek iz ruke.
Marinku se jučerašnja fotka nije dopala, ali tako je to: svetu se ne može ugoditi. Ovo je daleko od onog klasičnog pristupa makro fotografiji kakvom sam se igrao poslednjih devet godina. Sada je to samo izolovani prostor u kome lovim klasičnu fotografiju, ali u vrlo ograničenom prostoru. Ukoliko ne divljam previše, dobiću prosto ograničenu dubinsku oštrinu, što je na malim aparatima jedini način da se to postigne. Ali dobro, lakše je nego inače i upamtiću to:

Jedna na dan, 6. jun 2012: čuvarkuća

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>