Helena

Danas pesma kojom smo se već bavili na Suštini pasijansa. A bavićemo se još, dok je svi ne naučite.
Moji prijatelji veoma dobro znaju koju pesmu sa ex-yu prostora najviše volim: to je “Helena lijepa i ja u kiši” Drage Mlinareca. A onda, trenutak magije: 2005. godine, Dražen Vrdoljak okuplja elitu hrvatske scene da izvede veče Mlinarčeve muzike povodom dodeljivanja “Porina”, nagrade za životno delo. I na tom koncertu, pojavljuje se Kraljica i izvodi najmagičniju moguću verziju ove pesme.

Evo me, dok pišem ove redove, slušam pesmu jubilarni petstoti put i ježim se u talasima, od temena… Nastavite sa čitanjem >>

Muzika mrtvih predsednika

Dobra muzika u ne tako dobrom filmu.
Na “Dead Presidents” sam naletao nekoliko puta tokom poslednje decenije, i nikako mi se Dead Presidents soundtracknije dalo da ga pogledam. Intrigirali su me komentari da je reč o žestoko potcenjenom filmu, ali me je nešto u samom opisu konstantno demotivisalo da zasednem i posvetim mu se – da li je reč o radnji ili činjenici da nisam mogao zamisliti Chrisa Tuckera u ozbiljnoj ulozi, ko će ga znati.

Tek kada sam pre nekog vremena poželeo da čujem jednu pesmu i potražio je na YT-u, shvatio sam iz spota i opisa otpremaoca da se ta stvar nalazi u filmu, te sam ozbiljno pročešljao listu numera i oduševio se. Red je da sa vama podelim uživanje u dobrom zvuku, a o filmu ćemo na kraju, baš da ne kvarimo atmosferu na početku…… Nastavite sa čitanjem >>

Kapitalisti novog doba

Da li je ovo budućnost reklame?…

Ovaj kratki film je pobedio na Vimeo konkursu za 2012. godinu u kategoriji reklamnih sadržaja. Iako ovo načelno nije reklama, bar ne u doslovnom smislu te reči (firma K-Swiss nije izmišljena!), pokazuje kako bi reklama zbilja mogla da izgleda u ne baš tako dalekoj budućnosti. Skrupule su davno odbačene, a pitanje je dana kada će eksplicitno ratovanje između kompanija (pa čak i unutar njih) postati uobičajeni model konkurencije svih vrsta… Nastavite sa čitanjem >>

Jedna na dan (73): 12. jun 2012.

Divlje nebo nad pitomim žitom; vredelo je truda…
Kada sam utvrdio da moj celodnevni dremež potiče od kišnog vremena, prešao sam u kontranapad: seo sam u kola i odvezao se u atar, birajući najbližu standardnu tačku koju pohodim, iz dva razloga: svetlo je polagano nestajalo i morao sam da požurim; a drugo, tamo je žito, a zamislio sam da napravim neki aranžman koji podrazumeva oblake boje mastila i žito koje će veoma uskoro preći iz zelene u žutu boju. To sve izgleda ovako:

Jedna na dan, 12. jun 2012: modro nebo nad žitom

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>