Zaboravih jednu reportersku. Taman se namestila kako treba za ovo veče…
U subotu uveče, zapravo, beše i veselo i intenzivno – u dobrom društvu provod nikad nije loš. A između klope u Radničkom domu i točenog crnog u Maxu, prošli smo kroz dvorište Kurije, gde je nastupao Neša Galija. Iskoristio sam prigodu da slikam po kilavom svetlu ne bih li skontao šta mogu da dobijem u takvim uslovima. I evo jedne od uhvaćenih fotki.
Zakasnili smo na početak, što se pokazalo da nije neka šteta. To smo potvrdili tako što smo otišli pre kraja, jer čovek je udavio, a nama se htelo da zauzmemo busiju pre nego što masa nagrene u kafiće posle svirke. Ali to nije bitno. Uostalom, Galija mi nikad nije nešto bila visoko na listi prioriteta, pa bi bilo primereno da prećutim svoj lični stav. Eto, imao sam prigodu za slikanje neke svirke… Jedna jedina obrada (osim konverzije iz RAW formata i promene veličine fotke) beše uklanjanje prekomernog šuma dobijenog zbog ISO 6400 – angažovao sam nekakvu dodatnu alatljiku u Photoshopu – a sve ostalo sam ostavio onako kako je uhvaćeno. Na fotki od 2400 tačaka se vidi da nije baš besprekorno, ali nema veze: ako je ovo minimum kvaliteta koji mogu da isteram, onda je dovoljno za informaciju.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ne zato što je ovo zanimljiva fotka (nije) niti zato što je nešto specijalno kvalitetna (nije ni to), nego zato što sam došao do korisnih informacija, a jedini zadatak (prikupi informaciju) nije bio nešto osobito složen za postizanje. Kako god, mislim da sad znam (otprilike) šta mogu.
Neka to bude polazna tačka za neke sledeće eksperimente… Recimo da ću sledeći ići u režimu ekspozicije, birajući najsporije što mogu da zadržim prema prilici (recimo, 1/40 s), automatska blenda i automatski ISO koji ću ograničiti na maksimalnih 1600 ako želim koliko-toliko dobar kvalitet ili na 6400 ako mi kvalitet nije presudan.