Dokon pop jariće krsti… Mada, i ja bih to radio da sam zgotovio ispitni rok.
Elem, Ana je završila junski ispitni rok, primećujem da je zadovoljna rezultatom i sad je potrošila nekoliko dana da prikoči malo. Sve čekam kad će da je uhvate pudravci da radi nešto, pa je razrešenje došlo pre dan-dva, kad me je pitala da li imam šarenog kartona koji mi ne treba… A u celom tom zamešateljstvu, nastalo je origami-mače za koje sam tek tokom popodnevne foto-sesije saznao da se zove Purki.
Ništa veliko nisam zamislio, nego sam se uhvatio teme na zicer u času kad nisam imao bolju temu na pameti. Samo sam, onako u hodu, odlučio da hoću da upotrebim isključivo prirodno svetlo i to je bilo sve. Pa dobro: ISO 1600, 1/100 s, f/5, primakao sam se koliko god mogu na srednjoj fokalnoj vrednosti od 50 mm, taman da se zamagli pozadina, i to je to. Pride korak-dva obrade, ništa bitno, čisto da istaknem ili prikrijem ono što treba istaći ili, jel’te, prikriti.
Presuda: mišn akomplišd. 
Sesija je bila duga šest ekspozicija, sve tek-tek različite, sve različito obrađene (samo u Lightroomu) i svima sam zadovoljan. Prirodno svetlo se pokazalo kao dobar izbor, jer sam lako ostvario zone na slici. Kvadratni izrez se pokazao kao zahvalan, što se ne dešava baš uvek. Konačno, dokumentovao sam izvedbu za koju sam kasnije popodne primetio da je otišla aninom dečku na poklon. Tako ti je to.
Idemo dalje.