Jon Hiseman, utemeljitelj, vođa i bubnjar progresivnih engleskih grupa Colosseum, Tempest i Colosseum II, danas puni čestitih 67 godina. U to ime ćemo poslušati jedan od svetlih momenata prvog Colosseuma.
Sećam se dobro jednog razgovora koji sam pre skoro 20 godina vodio sa svojim prijateljem i bratom Zoćom, čovekom koji je prava legenda radio-talasa Šumadije, na temu muzike koja me najviše zanima, a do koje ne znam kako da dođem: progresivni rock. Reče mi tad najkraći, najtačniji i za mene do dana današnjeg najkorisniji savet na tu temu: isprati sve što je radio Jon Hiseman tokom cele karijere, pohvataj imena sa kojima je sarađivao i istraži šta su i oni radili.
Trebalo mi je petnaest godina da zatvorim taj krug. Muzika koju sam poslušao dok sam istražio tu scenu spada u nešto od najboljeg muzičkog iskustva u mom životu.
Za dalje slušanje: ceo album Colosseum Live (1971); Colosseum II uživo, u sastavu i raspoloženju koje su pokazali i u Beogradu 1977. godine. Da, dobro ste prepoznali, to je Gary Moore, a mlađahni klavijaturista Don Airey je jedan od veoma bitnih ljudi progresivne scene sedamdesetih i kasnije.
Dobra muzika mora da nađe mesta u svačijem srcu.