Muzika za popodne (koja kasni debelih osam sati): Ponoćni čas

Šta ćete. Dešava se i to da pažnja popusti, a tehnička greška uzme svoj danak. Zato menjam ranije spremljenu numeru za popodne i menjam je prikladnim komadom koji je klasik.

Wilson Pickett mi je kriv samo jedno, a da nije toga ni svestan.

[EDIT: nije svestan više ničeg; umro je 2006. godine. Vrlo nevešto sam izabrao reči u prethodnoj izjavi.]

Elem, posle filma The Commitments, pojavila se diljem Balkana gomila mladih pevača koji imaju glasa, ali nemaju ni znanja ni pameti, koji pevaju nepostojećim akcentom engleskog jezika i koji ne razumeju da je pevanje po hotelskim restoranima nešto što ljudi rade zato što moraju jer nemaju šta bolje, a ne mesto za sprovođenje tezgaroške ideologije.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *


devet × = 63

Možete koristiti sledeće HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>