Ponoćni čas

Šta ćete. Dešava se i to da pažnja popusti, a tehnička greška uzme svoj danak. Zato menjam ranije spremljenu numeru za popodne i menjam je prikladnim komadom koji je klasik.

Wilson Pickett mi je kriv samo jedno, a da nije toga ni svestan.

[EDIT: nije svestan više ničeg; umro je 2006. godine. Vrlo nevešto sam izabrao reči u prethodnoj izjavi.]

Elem, posle filma The Commitments, pojavila se diljem Balkana gomila mladih pevača koji imaju glasa, ali nemaju ni znanja ni pameti, koji pevaju nepostojećim akcentom engleskog jezika i koji ne razumeju da je pevanje po hotelskim restoranima nešto što ljudi rade zato što moraju jer nemaju šta bolje, a ne mesto za sprovođenje tezgaroške ideologije.

Ovaj prilog je objavljen u kategoriji Fonoteka i označen kao . Overite permalink.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena zvezdicom *

A sad malo aritmetike: <span class= *