Utovar nedeljom, 5. avgust

Još da vam izručim ovaj, hm, utovar… istovar… ama, utovar, pa da se latim druma. Jedva sam dočekao.

A sad, odoh ja da malčice slikam po S(v)rbijiSuština pasijansa je mesto koje se vremenom samo od sebe oblikovalo onako kako je htelo. Izgleda da sam bio u zabludi kad sam pomislio da će postojanje ovakvog prostora nužno izazvati nepresušne talase inspiracije… Ono nije da nije, inspiracije ima uvek, ali vremena nema toliko koliko bih ja voleo. Zato mogu reći da imam sreće što se ovde takođe stiču pisanija mojih saradnika. “Lako je tako”, reći ćete vi. Jeste, lako je. A gde to piše da čovek ne sme da ugodi sebi i svojim idejama? Pa još u takvom društvu? Uostalom, posao čine ljudi.

Zbog toga, ja ću mirno da uživam u lutanju Srbijom sledeće dve nedelje. A sledeća dva utovara nedeljom obezbediće Boris. Videćete, na kraju će se pokazati da je trebalo više vremena da posvetim animiranju ekipe Suštine pasijansa, pre nego bavljenju drugim stvarima.

Država brižljivo štiti lihvare presvučene u šljaštave maske banakaNe znam da li ste čuli: Ustavni sud je naplatu dugovanja zaračunavanjem kamate na kamatu proglasio neustavnom. “Jeeeee!”, kažete vi i trljate ruke pošto ćete sad najzad otplatiti svoje dugove.

Ne, čekaj malo: odluka Ustavnog suda se odnosi na komunalna i javna preduzeća. Banke i dalje imaju pravo na lihvarsko ponašanje.

Budala bio ko se radovao ovoj vesti… Steaming mad

Nadam se da ste čuli srećnu vest s početka nedelje: našli biciklo i vratili ga Japancu. E sad, zaboravili su da se baš svi slikaju pored njega, ali neko se već našao dokon da u fotošopu odradi šta treba, sve po redu i kanonu:

Ovo je, naravno, fotomontaža. I to loša. Ali bila bi dobra ideja...

Eto šta učini malo medijske halabuke. Neko se najzad setio da je sve oko tog jebenog tržnog centra pokriveno kamerama…

U međuvremenu, neko je primetio da je efikasnost MUP Srbije u vraćanju bicikala Japancima tačno 100%, što je rezultat kojim ne može ni Japan da se pohvali.

Pronađi mačku.

Jednom kad je spaziš, onda ćeš priznati da nije bilo teško.

Kako se zovu te rupe na češlju?Znate li za ono… Znate sigurno ako imate decu, svoju ili neku blisku: pitanja na koja je nemoguće odgovoriti. E, tako je Daša pitala Anu, dok joj je Ana pravila frizuru:

– E, a ovo na češlju, to se zovu zupci, jel’ tako? A kako se zovu te rupe između?

Bunker, nacionalno nasleđe Albanije. Video sam ih dosta za samo dva sata boravka u Albaniji...U Vikipedijinom članku o bunkerima u Albaniji, stoji i ovo (moj prevod, štogod slobodniji od striktnog):

…Danas ih je većina u ruiniranom stanju, mada su neki bili upotrebljeni za razne namene kao što su smeštaj za stanovanje, kafići, magacini za robu i skloništa za životinje ili beskućnike (životinje ili beskućnike??? prim. Grba). Neki su na kratko bili upotrebljeni tokom sukoba na Balkanu devedesetih godina; kažu da se njihova najčešća upotreba danas svodi na to da su bunkeri prikladno mesto da mladi Albanci izgube nevinost.

Izubijao sam se od smeha kad sam na fejZbuku naišao na sledeći status:

A to što iste te cure koje su divljale prošle noći ujutru neće smeti sebi u oči da pogledaju, nije naš problem.Alkohol, cure sa niskim nivoom samopoštovanja i zabava za široke narodne mase može da počne. Dodajte tu studentariju, uvek spremnu na neku glupost, mnogo vode, cure u belim tankim majicama i temperatura će se dići do maksimuma. Tipovima će biti lepo, a to što iste te cure koje su divljale prošle noći ujutru neće smeti sebi u oči da pogledaju… To nije naš problem…
Mi sve to samo razvozimo kućama! 588-888!
Halo taxi!

Viralni marketing, bato!

LG je upravo raskrinkan:

Gde se sakrio pacman...

Ima smisla, kad malo bolje razmislim.

Najpre je neko primetio da je 10.500 sportista dobilo samo po 15 kondoma, a Olimpijada traje 17 dana. Uto se neko setio da neće biti problema ako se (bar) dvoje udruže u potrošnji.Citat nedelje:

Na zahtev sponzora amaterizmu je odzvonilo, dovedeni su profesionalni gladijatori, oni što cele godine idu sa jednog spektakla na drugi praveći pare sebi, sponzorima, organizatorima i bezbrojnim TV kanalima. De Kubertenova utopija da je „važno učestvovati” pretrpela je metamorfozu: „Važno je zaraditi”.

(Via)

Epski:

Sumnjam već duže vreme...

Daj bre, u čemu je to fora sa stotinu medalja za Srbiju? Kakva bre stotina? Poslednji put kad sam proveravao, Leon Štukelj je bio Slovenac; Miroslav Cerar takođe. Mate Parlov Hrvat; takođe i Matija Ljubek. Redžep Redžepovski Makedonac, Ace Rusevski takođe.  I da ne nabrajam dalje.

Medalje iz Londona. Specimeni, ne trofeji.

I sad nekako ispade da je Olimpijski komitet Srbije pravni naslednik Olimpijskog komiteta Jugoslavije, što je dokonim sportskim novinarima bilo dovoljno da naprave dreku kakvu nismo čuli još od doba kad je Jugoslavija stvarno postizala uspehe na Olimpijadama.

Veliki štrumpf je bio indisponiran. Biće bolje u Njujorku.Pružimo se bar jednom prema guberu. Siromašna smo zemlja i siromašne rezultate pravimo na velikim takmičenjima. Svaka čast i slava pobednicima. A onaj što se čuvao za turnir u Njujorku – niste primetili? – samo će slagati nešto tipa “doručak je bio za pola stepena hladniji nego što treba” i nacija će nastaviti sa kolektivnim orgazmima kad god dotični pokaže da zna da igra dobro za velike pare. U međuvremenu, daj šta daš.

Olimpijada: megakorporativna lakrdija.

U međuvremenu, preporučujem ovo za čitanje…

I tako, odosmo mi polako.

A sad malo po S(v)rbiji, krstarećom brzinom...

A vi, ako takođe putujete, srećan vam put. A ako ostajete gde ste, prijatan ručak vam želim.

3 komentara na temu “Utovar nedeljom, 5. avgust”

Komentari su onemogućeni.