Samo navali

Danas je tačno 65 godina od rođenja najveće zvezde glam-rocka. Kako bi Marc Bolan izgledao i kakvu muziku bi stvarao da je dosegao te godine, to nećemo nikad saznati; dve nedelje su nedostajale da napuni trideset kada je njegova devojka Gloria zabila svoj Mini Cooper u drvo i ubila Marca, suvozača, na licu mesta.

Groteska je u tome što Marc Bolan nikad nije naučio da vozi jer se plašio prevremene smrti; imao je patološki strah od smrti  za volanom… Ali, ako ništa drugo, makar je živeo punim plućima i stvarao punim srcem… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 30. septembar

Granica je nebo, kažu letači. A oni koji izgledaju kao da traže mir u fermentima voćnog šećera udaraju na patriotizam kao novi ekonomski model za spas bankrotirane države. Nema tu neke politike, da se razumemo: sve je to pošalica. I to veoma ozbiljna.
Triput HIK za našeg premijera: HIK! HIK! HIK!Kaže Crvenooki kako je otvaranje novih radnih mesta najveće herojstvo i da je onaj ko otvori novo radno mesto najveći Srbin. Nije bilo reči da li to znači da oni koji nisu srpske nacionalnosti tim činom postaju Srbi, a pogotovo je zaboravio da navede da li pripadnici drugih kongregacija treba da se pokrste u pravoslavnoj crkvi.

Dakako, on je bezbedan, jer ovo nije demokratska nego partokratska država. Drugim rečima, ovaj galeb će završiti u paprikašu na slavi one pevaljke.Sisoje je sad nakupio već dovoljno budalastih izjava da bismo mogli da razmišljamo o tome koliko je pametno još ga trpeti. Neko ko je već po drugi put došao na visoko mesto u državnoj politici samo tako što je bio klin u osovini političkog potkusurivanja svakako bi trebalo da prestane da odaje utisak alkoholisanosti u radno vreme – a radno vreme premijera je uobičajeno 24 sata na dan.

Zapravo, loše ja to kažem. Bilo bi dobro da se pokaže da je bio pijan kad je izgovarao sve ono što je izgovorio u poslednje vreme. Jer, ako je bio trezan, onda je to strašno: bahatost koju on pokazuje u poslednje vreme prevazilazi okvire ponašanja koje može da se toleriše.

Dakako, on je bezbedan, jer ovo nije demokratska nego partokratska država. Možda mi čak pošalje svoje da popričaju sa mnom, čisto da me tzv. provere i pokušaju malo da poplaše. E baš da vidimo. Živ sam se usr’o.… Nastavite sa čitanjem >>

Jedna na dan (182): 29. septembar 2012.

Ne možeš popraviti savršen dan. Osim eventualno da što pre obradiš te fotke koje si doneo u svom fotoaparatu…
I tako, najzad smo izveli ono o čemu već pola godine pričamo: seli u auto i otišli u Sombor. A Ravangrad, boktemazo, fotogeničan kako samo jedna panonska varoš to može da bude. Dosta fotki sam doneo i sve one čekaju čak i na trijažu, a kamoli na konačan izbor. Za to vreme, evo jedne prekoredne:

Jedna na dan (182), 29. septembar 2012.

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

I za veče. I za noć. I za jutro.

Danas se prisećamo prerano otišlog Richarda Wrighta, velikog a skromnog muzičara, čoveka koji je dao glavnu komponentu za blend po imenu Pink Floyd. Potcenjen zbog svoje sklonosti da prećuti napade, Rick Wright je bio povučen dok ga nekako nisu naterali da se pridruži Gilmourovoj turneji nakon albuma On an Island (2006). Danas gledamo nešto što smo već gledali na Suštini pasijansa, ali ne mari: vredno je. Reč je o konačnoj verziji jednog od najjačih komada Pink Floyda; zapis potiče sa koncerta u Gdanjsku. Odvojite pola sata i poslušajte ovo.… Nastavite sa čitanjem >>