Jedna na dan (149): 27. avgust 2012. (ret.)

A sad beleška sa manje-više pravog fotoreporterskog zadatka…
Odbojkaški klub invalida “Feniks”, sa kojim imam aktivne veze već neko vreme u svojstvu vebmastera i foto-dokumentatora (kad god se ukaže prilika za to), organizovao je treći međunarodni turnir “Kup Srbije 2012” u Kikindi. Kako i dolikuje pametno smišljenim javnim aktivnostima, sazvana je konferencija za medije na kojoj su predstavljene aktuelne aktivnosti OKI “Feniks” i planovi povodom turnira.

Dok je trajala priprema, uočio sam dve zastavice kluba na stolu, pa sam se setio da bi mi moglo biti od koristi budem li uskoro redizajnirao stranice sajta (uh… još jedan važan posao bez zadatog roka; spisak je duuuuug). Brže-bolje sam napravio aranžman i štriknuo dva-tri puta pre nego što je nastala gužva. Igrajući se u postprodukciji, izveo sam ovo:

Jedna na dan, 27. avgust 2012: Zastavice OKI "Feniks"

(vidi veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

Jedna na dan (148): 26. avgust 2012. (ret.)

Osnovni razlog što sam ovoliko kasnio sa retroaktivnim objavljivanjem fotki dana je taj što nisam imao pet dokonih minuta nijednog vikenda posle dolaska sa turneje po Srbiji. Zapravo, i dalje je tako, ali sam se nekako iskobeljao…
Dan posle spektakularnog koncerta Omege, opet za Novi Bečej. Ovog puta, u poseti nam je bio jedan stari drugar iz Beograda sa devojkom. A pošto su kasnili u dolasku, pa zato nismo mogli da izvedemo foto-sešn koji smo odavno planirali, kompenzovali smo to odlaskom u Novi Bečej na koncert Zdravka Čolića. Ovog puta mnogo ležernije: bez panike da stignemo na vreme, bez panike smo i pobegli pre kraja (da nas ne bi pogazio stampedo), a drugar je bio šokiran kad je primetio da ja većinu vremena na koncertu provodim fotografišući. “Pa rekao si da ne nosiš fotoaparat na koncerte!” Pa ne nosim, odgovorih, kad idem skoncentrisano na neku svirku za koju sam platio skupu ulaznicu i gde odabrani položaj za praćenje koncerta nije nužno i dobar položaj za fotografisanje. Spontane svirke i gerila-varijante su nešto drugo. Igraću se dok sam tu i to je to.

Prava zabava je počela kad sam ispred sebe uočio dvoje klinaca na ramenima svojih očeva…

Jedna na dan, 26. avgust 2012: Četvrta generacija slušalaca Zdravka Čolića

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

Школа лошег превода (6)

Редар? Одсутни? Нема, добро, само да упишем час… где смо оно стали? Је ли било нешто за домаћи? Наравно да није, стигло би ми имејлом… дакле, данас ћемо мало да се играмо именицама које могу да будулакши кременски бензин? придеви и обратно. Као што се “читаоци варе” (readers digest) не преводи никако, или “музички” (musical) у ствари значи оперету, тако и

flint gas lighter

наравно, има да буде “плински упаљач са кременом”, јер је једина друга врста таквог упаљача она без кремена, где варницу правимо нгде да нађем електричну оловку?а струју, сад да ли пиезоелектричним кристалом или батеријом, није много битно. Међутим, као што сваки лош преводилац зна, кад се у енглеском наређају две, три, четири или више именица,  све осим последње бивају придеви. Проблем је у редоследу, шта је ту чему придев. Да имају неке заграде, па да знамо, да је “electric (pencil sharpener)” електрични оштрач за оловке, а “(electric pencil) sharpener” оштрач за електричне оловке. Ал’ немају, него уче из искуства, па тако морамо и ми. Па, да стекнемо нешто тог искуства…… Nastavite sa čitanjem >>

Dom

I što bi rekli Pajtonovci: And now something completely different!…
A šta je drugačije: verovatno po prvi put otkad postoji ova rubrika, puštam vam nešto o čemu blage veze nemam. Moj jedini kontakt sa grupom Zero 7 postoji tako što Bill često pusti ovu numeru na net-talasima stanice Radio Paradise, kome ostajem veran otkad sam ga otkrio 2007. godine. Ko iole poznaje moj muzički ukus i navike koje imam u vezi sa muzikom koju volim, znaće i to da nisam sklon elektronici. Međutim, kad je nešto dobro, onda je baš dobro, zaključujem ja i delim sa vama numeru “Home” (sa albuma When It Fails, 2004). Neću tražiti dalje, ali ovu pesmu sam zavoleo odavno.… Nastavite sa čitanjem >>

Jedna na dan (147): 25. avgust 2012. (ret.)

Prva subota posle turneje po Srbiji: trk za Novi Sad zbog logistike našeg studenta, pa u jednu posetu, pa trk za novi Bečej…
Prvi koncert koji sam pohodio u životu beše svirka legendarne mađarske rock grupe Omega u sali “Mikinica” u Kikindi, u leto 1978. I šta da vam kažem, posle tog koncerta i ne manje od dvadeset preslušanih albuma u godinama koje su sledile, sama vest da će Omega nastupiti u Novom Bečeju izazvala je lupanje srca…

I stigosmo na svirku. Ono jeste, zakasnili smo, čemu je doprinela i redarska služba koja nas je svratila na dalek parking. Ali, uhvatili smo dovoljno, nije da nismo, do samog kraja sa tri bisa.

Jedna na dan, 25. avgust 2012: Omega u Novom Bečeju, pred kraj koncerta

(pogledaj veću fotografiju)… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 16. septembar

Zašto gledate dnevnik? Pokušavate da izazovete gorušicu? Željni ste nervoze? Nedostaje vam TV rečnik devedesetih? Odobravate masovne krađe? Još uvek verujete da se politika bavi onim o čemu političari pričaju? Verujete i u Deda Mraza? Blago vama…
Uhvaćeni na delu su uhvatili na delu hvatača na delu. Sledi dogovor u toku pauze rada glavnog odbora stranke.Dakle, bavite li se onim “Bim i Bum” političkim previranjima? Nemate pametnija posla nego da pratite hoće li lopov A zajebati filozofa B, da li će strateg C omazati tanjir kretenu D i da li će drkoš E uhvatiti na delu opaučenog F? Verujete da oni to tako baš misle? Zaboga, pa to je tako uhodan proces da ga oni obavljaju rutinski. Samo je pitanje ko je koju slovo na cedulji izvukao iz šešira u ovoj epizodi.

Predstava koju oni pred nama igraju nevažna je za sve nas. To se, međutim, teško može prevladati zato što većina i dalje ne ume da živi svoje jadne živote pa pokušava da živi tuđe. Svaki minut koji im posvetite znači još jedan minut gliba u blato, a znači i priznanje da ste i sami nevažni. Ne dozvolite to sebi. Ako vam je baš toliko stalo da gledate guzice, nemojte gledati dnevnik, nego porniće.… Nastavite sa čitanjem >>