Prva subota posle turneje po Srbiji: trk za Novi Sad zbog logistike našeg studenta, pa u jednu posetu, pa trk za novi Bečej…
Prvi koncert koji sam pohodio u životu beše svirka legendarne mađarske rock grupe Omega u sali “Mikinica” u Kikindi, u leto 1978. I šta da vam kažem, posle tog koncerta i ne manje od dvadeset preslušanih albuma u godinama koje su sledile, sama vest da će Omega nastupiti u Novom Bečeju izazvala je lupanje srca…
I stigosmo na svirku. Ono jeste, zakasnili smo, čemu je doprinela i redarska služba koja nas je svratila na dalek parking. Ali, uhvatili smo dovoljno, nije da nismo, do samog kraja sa tri bisa.
Spektakularno, na svaki način! Možda nekima među poznavaocima nije znano: Omega obeležava 50 godina rada. Ova svirka u Novom Bečeju je zagrevanje pred veliki jubilarni koncert u budimpeštanskoj Areni, 6. oktobra.
Ovaj snimak je sa samog kraja, kad su svirali “Devojku sa biserima u kosi” (Gyöngyhajú lány) svoj najveći hit iz šezdesetih. Kako sam sačuvao koncentraciju da slikam, nemam blagog pojma. Znam samo da je rutina stečena na Nišvilu prevladala i nisam imao problema da dosegnem tehniku. Jedino mi bilo truba što nisam imao uslova za krupnije kadrove – nedostajalo mi, prvi put otkad imam DSLR, da imam 200 mm žižne daljine. A da se približim, bilo je nemoguće. No, nema veze: totali su prošli dobro. I zato…
Presuda: mišn veri akomplišd. 
Gledao sam Omegu ponovo, a to je dovoljno kao mišn; fotke su bonus. 
Zapravo, serija fotki sa koncerta je bila izdašna, pa sam imao prilike da preberem dovoljno dobrih za čuvanje.
Tako bih išao na taj koncert u Peštu. Nažalost, to se neće desiti…