Jedna na dan (150): 28. avgust 2012. (ret.)

Moram da se vratim nekim fotkama sa Nišvila… Ova ludača je ostavila velik scenski utisak na mene…

Pevanje na tragovima be-bop stila, pogotovo kada je reč o nekim čudno umešanim žanrovima, nije mi nešto po volji. Pogotovo, nemam baš neko veliko razumevanje za to što su Brusells Jazz Orchestra uradili sa Geršvinovim operskim delom Porgy and Bess. Međutim, voje pevača koji rade sa bendom su izmamili ovacije: zavodljiva Portugalka Maria João i neobični David Linx su majstori scene i pevačkog zanata, mada moram priznati da je teatralnost bila malčice previše naglašena za moj ukus. Ali, ajde-de, neka im bude oprošteno, jer nastup je bio vredan pažnje.

Jedna na dan, 28. avgust 2012: Maria Joao, teatralna pevačica ispred Brussels Jazz Orchestra
(pogledaj veću fotografiju)

Bilo je to drugo veče festivala, ono u kome sam rešio da ograničim parametre slikanja; to me je koštalo previše mutnih i loše održanih snimaka, ali makar sam se dobro zabavljao uz binu. No, valjalo je pripaziti bolje. Ova fotka je jedva prošla selekciju među desetak sličnih snimaka od kojih je većina otišla u kantu za smeće. To tako ne treba da se radi i ovo je podsetnik da moram popustiti na nekoj drugoj strani da bih ostvario slobodu na strani tačnosti fokusa, preciznosti okidanja i valjanosti kompozicije. U to ime, sledi kazna.

Presuda: mišn not akomplišd. Camera Thumbs down Na sopstvenu štetu, ali u ime istine, upućujem vas da vidite kako izgleda fotka pune veličine (i to je još smanjena sa svih 5184 px – ovaj kadar nije isecan). Ovo nije dobro, a opravdanja (koja imam spremna) moram da prećutim, jer ne može se napredovati bez suočavanja sa greškama. Fotka je tim gora što je to, zapravo, “najbolja” u seriji. Tog mlataranja bez kontrole definitivno moram da se otarasim iz svoje prakse.

Uzgredna beleška: valja izbegavati crveno svetlo pri fotografisanju koncerata; izaziva toliki šum da je to van svake tolerancije.

1 komentar na temu “Jedna na dan (150): 28. avgust 2012. (ret.)”

  1. Црвена је слаба тачка дигиталаца, јер су они у ствари поприлично осетљиви и на инфрацрвено, и зато се над самим чипом налази комад пластике, који изиграва филтер против тога. Тај филтер ретко на ком апарату одсеца тачно где треба, ноудаби’з перфетк, тако да често слике жеравице или усијаних рингли хоће да вуку у розе па чак и боју кише*.

    А за зрно, шта фали зрну. Бар канон има лепо зрно, онако као фини песак или гриз, а не као неке раније шкљоцаре што сам имао, да је личило на струготину или црвиће.

    —-
    * – које је боје киша?
    – лила
    – ?
    – па “цео дан је лила киша”

Komentari su onemogueni.