Ovo je jedna na moj račun. Obaška, ovo je tema koju ću da istražujem u budućnosti…
Već sam pričao o tome: drugari me zezaju što sam, po njihovom ubeđenju, neprincipijelan. Većina dobro zna, što iz moje priče, što iz činjenice da nemam fotki sa većine koncerata koje sam pohodio, da ja zapravo ne želim da nosim fotoaparat na koncerte. I sad, kanonada sa Nišvila, pa još slike sa koncerta Omege (grupe koja mi mnogo znači), pa sad nije najjasnije šta ja to radim, pričam, lupetam…
Ko je shvatio, shvatio je: ja na koncerte koje pohodim i dalje neću nositi fotoaparat, ali ću nositi fotoaparat na hepeninge i beležiću šta se zbiva. U čemu je razlika? E pa, jebigica, to je moj subjektivni pristup problemu. Fotoaparat mi dobro služi da uhvatim dobre sitnice, poput ove:
Fasciniraju me ljudi koji toliko uporno slikaju koncerte nedostatnom opremom i još mršavijim znanjem kako to rade. Prvi su oni sa džepnim fotoaparatima: valja primetiti arhetip grimase koju načini prosečni korisnika kad sa 50 metara uslika binu sa uključenim blicem, pa potom na displeju vidi šta je dobio; zbunjenost i neverica; ne možeš objasniti ljudima da im blic ima domet tri metra i da treba da ga isključe, pa pokušaju tako… Obaška video zapisi telefonom: slika i zvuk koji klipuju zbog preglasne muzike i prejakog svetla, trešenje uređaja je toliko da video izgleda kao da je načinjen tokom zemljotresa (daleko bilo) ili iz traktorske prikolice tokom vožnje po ataru. I umesto da uživaju u svirci, ljudi uporno pokušavaju da je snime; na kraju ne odgledaju koncert u miru niti imaju audio/video zapis vredan deljenja sa drugima.
Čast izuzecima i na stranu oni koji fotografišu digresije, kao što sam ja to učinio. 
Ovo mi otvara novu temu i, velim, ima da istražim ovo jošte. Ova fotka je jedna od dve takve koje sam načinio tokom koncerta Omege u Novom Bečeju (“ali, rekao si…”).
Presuda: mišn akomplišd. 
Izveo sam celu malu priču i time prevazišao motiv koji sam imao kad sam podigao aparat da slikam ovu scenu. Bio je to čisti eksperiment za koji nisam bio sasvim siguran da li je uspeo; to sam utvrdio tek tokom obrade. E, pa ne da je uspelo, nego pride lepo vidimo i to da su prve 22 sekunde koštale 1047 kB kapaciteta. 
Jedva čekam sledeću priliku da slikam ovako nešto. Nadam se uspehu na Danima ludaje, kroz manje od mesec dana.