Pomenuh ga pet puta. Aj’ sad i da ga pokažem…
Dakle, sletanje balona je bilo, hm, truckavo, jer vetar pri zemlji se malo pojačao i trebalo je vremena da se grdosija umiri toliko da se gondola potpuno zaustavi. Tokom te parade po njivi, leteli smo kojekuda po gondoli; ja sam, konkretno, bio na “srećnoj” strani, daljoj u odnosu na smer kojim smo sletali, pa sam prigrlio neku dečicu koja se tu zatekla, nije da se nisam uplašio da bi ona mogla proći ugruvana. To je prošlo OK, međutim tokom jednog od udara o zemlju, pre konačnog prevrtanja na bok, Jasna je nekako uspela da nabije palac desne šake o ogradu gondole. Isprva, izgledalo je kao manji udar koji će biti brzo zaboravljen. Ali, posle pola sata, palac je počeo da otiče i da dobija plavu boju karakterističnu za uboje.
Kad smo stigli kući, otišli smo dežurnom lekaru koji je samo overio da nema loma, prepisao hladne obloge i analgetik i to je bilo to. Tek sutradan, kad je stvar krenula po zlu, ortoped je snimio palac da proveri stanje i postavio udlagu.
Ovako je izgledalo do ponedeljka: posle sedam dana, udlaga je sklonjena, ali zavoj još stoji. Ortoped je veoma zadovoljan dinamikom zaceljenja – ledene obloge i mirovanje su izgleda pomogli procesu.
I šta da kažem, sad će biti smeha kad dam ocenu.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ono jes’ da poza deluje kao autostoperska, ali motiv položaja palca je ipak drugi. 
Nego eto, šalu na stranu, zašto ne kompletirati dokumentarni pregled dešavanja i ovom pojedinošću. Jasna će da se ljuti, ali šta ja tu mogu.
Sa sesije iz balona sledi još jedna fotka, ali to će biti digresija. Još malo, pa će retroaktivna nadoknada biti završena.
Sad’, ovi iz osiguranja, kažu da ovo nije ništa ali ja dobro vidim i mislim da tu ima para. Ono što je sigurno, to je i pouzdano, a to je bol.
Ne “ovi iz osiguranja”, nego čika doktor treba da utvrdi da li postoji neko trajno oštećenje. C, c, c … ko sve danas radi kao osiguraČ?