Čekanje u redovima

Kako se osećate kad dođete pred dve kase ili dva šaltera, a dva jednaka reda? Jeste li unapred sigurni da ćete odabrati sporiji red?

Koliko puta vam se ovo desilo? Kad vam se desilo poslednji put?

 

P.S. Važi i za izbor saobraćajne trake na putu, naravno. A setićete se vi i sami još nekog primera.

2 komentara na temu “Čekanje u redovima”

  1. За такве ствари су измишљени рачунари, и то код куће. Од свих глупости које нам се увозе (економске теорије, телемаркетинг, прописи ЕЗ, “најбоље праксе” уместо стандарда), ваљда ће доћи и то да се не мора на шалтер уопште. Може се то лепо попунити код куће, послати кликом (са све уплатом), не мора се трипут на исти шалтер (једном да се предају папири и узме уплатница, па да се плати, па да се преда доказ о уплати и покупи Онај Папир), не мора чак ни да се купује прописани формулар, може да се скине са сајта установе и одштампа код куће. Биће ваљда и то.

    За оне преостале редове, који се не дају избећи, искуство. На друму, ако се формирају две колоне, бирам ону где има мање камиона – спорије полазе. Осим на плаћаони, тамо ем камионџије знају колико треба да плате па имају спремљен ситниш, ем кад један оде то су одмах три места за кола, та се колона брже скраћује. На каси, где има више њих са полупразним корпама. На пошти, где има мање њих са свежњевима папира.

    А онда кад се одлучим за свој ред, не мењам га. Марфија не треба зачикавати.

Komentari su onemogućeni.