Hajde, Jano, da već jednom naučimo tekst te pesme

[EDIT] Važno: Molim vas da odmah po čitanju ovog priloga pročitate i komentare ispod. Pojavile su se činjenice koje ukazuju na to da stavovi izrečeni ovde nisu tačni. Poseban problem čini to što referenca koja je bila izvor ovog pisanja više nije dostupna na netu, a pojavila se drugačija – de facto iz istog izvora, što konfuziju podiže na još viši stepen. Zbog toga, nije zgoreg sve primiti sa zrnom soli. Upozoreni ste.

Boris će mi oprostiti što ću parafrazirati njegovu najavu jučerašnje muzike za popodne: insistiram da pre bilo kakve rasprave najpre čujete ovu pesmu. Posebno vas molim da obratite pažnju na tekst.

Šta je sad ovo, pitaju se mnogi. I ko je sad pa ova?

Ovo je originalni tekst pesme, a “pa ova” zna šta radi, jer je dobro školovana baš za to.

Talitha MacKenzie je najpre etnomuzikolog, a tek onda izvođač. O kakvom kalibru je reč, proverite u popisu prikupljenih znanja u njenom školovanju. Njena interesovanja za muziku sveta su ogromna, a pristup ozbiljnosti u tom istraživanju vredan poštovanja. Štaviše, to je takav pristup da etnomuzikolozi Srbije mogu da joj skinu šešir i poklone se – i to je sve. A pesma koju ste upravo čuli je jedan od dokaza za to.

Pretpostavljam da vas je tekst iznenadio:

Ajde Jano, kolo da igramo!
Ajde Jano, ajde dušo, kolo da igramo!

Ajde Jano, borbu ostavimo!
Ajde Jano, ajde dušo, borbu ostavimo!

Ajde Jano, puške napustimo!
Ajde Jano, ajde dušo, puške napustimo!

Ajde Jano, sreću potražimo!
Ajde Jano, ajde dušo, sreću potražimo!

Naravno, osim prve strofe, to nema nikakve veze sa tekstom pesme onakvom kakvu je danas znamo i slušamo po tzv. finim kafanama:

Ajde Jano kolo da igramo!
Ajde Jano, ajde dušo, kolo da igramo!

Ajde Jano konja da prodamo!
Ajde Jano, ajde dušo, konja da prodamo!

Ajde Jano kuću da prodamo!
Ajde Jano, ajde dušo, kuću da prodamo!

Da prodamo samo da igramo!
Da prodamo, Jano dušo, samo da igramo!

Kako se objašnjava ova razlika?

Tako što bi etnomuzikolozima koji ne daju pet para za ozbiljnost, za početak, trebalo skrenuti pažnju da to nije starogradska pesma. “Ajde Jano” je hajdučka pesma stara ne manje od 300-350 godina koja se pevala o Mitrovdanu, u vreme kada su se hajduci povlačili iz šume da prezime kod jataka. Kolo ćemo igrati svakako; ali u prvoj verziji, radujemo se što smo preživeli još jedno leto mlateći se sa Turcima. Ostavljamo borbu, odlažemo puške, pa hajde da potražimo svoju sreću ove zime, možda u nekoj pojati ili možda čak kraj ognjišta.

Kako to obično biva kod naroda koji tradiciju čuvaju samo deklarativno, na snazi je stalna distorzija pameti, logike, činjenica i tradicije. Iz katuna, pesma se preselila u krčme, a tamo je vremenom izgubila jedan i dobila drugi smisao: prvi marketingu vični krčmar je verovatno zalegao burence vina muzikantima da bi promenili tekst i hajdučku pesmu pretvorili u kafansku himnu. Kolo ćemo igrati svakako, ali ovog puta zato što smo radosni zbog pune kese čiji sadržaj ćemo rado prosuti u krčmi kako bismo pokazali svoju sklonost ka hedonizmu. Raskućićemo konja, blago, kuću i svo imanje, zgrćemo crkavicu, važno da zvecka i da vino teče u potocima.

Rečju, prekrasna hajdučka pesma se pretvorila u arhetipski opis balkanskog vola koji nema moć, ali je dobar sa socijalnim onomatopejama. A kako ćeš izvesti bolju imitaciju moći nego rasipničkim besom u krčmi…

Sreća, pa barem neko vodi računa o tragovima istorije. Boktepita kako je Talitha MacKenzie uspela da dođe do originalnog teksta pesme “Ajde Jano”. Po nekoj verziji priče, to je našla u arhivi etnomuzikološke građe na konzervatorijumu New England u Bostonu, gde je diplomirala. Vrag će znati kako je i kada ta pesma sa tim tekstom uopšte dospela tamo; tek, mi za to ne bismo ni znali da nije bilo ovog slučaja sa snimanjem pesme i objavljivanjem na albumu Spiroad (1996).

Muzika za uživanje. A priča za pouku.

 

P.S. Neki od vas će tragati, pa naići i na ovo. Molim vas da to đubre ne uzimate za ozbiljno. Trgovina patriotskim emocijama je unosno zanimanje u Srbalja. Suština pasijansa ne podržava kič, osim kad je to predmet istraživanja Andyja Warhola ili rada grupe ABBA.

[EDIT] Upravo je činjenica da više nije moguće ukazati na izvornu referencu dovela do toga da ovaj članak ostane objavljen, i to bez prepravki. Još jednom: molim vas da pročitate i komentare.

13 komentara na temu “Hajde, Jano, da već jednom naučimo tekst te pesme”

  1. Talitha MacKenzie:

    Spiorad (the album that this song is from) has recently been rereleased on SONAS Multimedia. Although the meter is typical of Macedonia, the original tune is from Kosovo. I rewrote the lyrics during the Balkan conflict while working with the charity Edinburgh Direct Aid to Bosnia. Several years later, a theatre group from Belgrade came to the Edinburgh Festival and sang my version of the song as the finale to their performance. What goes around comes around…

    1. Vrlo interesantno!

      No, s obzirom na to da se ovo kapitalno kosi sa verzijom priče koju sam iščačkao, zamolio bih za referencu na izvor.

      I – hvala na ovome!

      1. Navedena izjava je komentar autorke koji se može videti među ostalim komentarima na gornji klip. Naravno, pouzdanost ovakve “informacije” je uvek pod znakom pitanja, ali mi deluje verodostojno da je zaista u pitanju njen komentar.

        1. Hvala još jednom. No, zanimljivo: pokušao sam da nađem izvor svog pisanja – i nisam uspeo. Davno beše i sad ne vredi da izvlačim nikakve teze osim jedne, poznate: lepo je imati obilje informacija na raspolaganju, ali bilo je sigurnije kad smo te informacije vadili iz knjiga.

          1. Све може да се нађе на мрежи, осим двапут.

              1. Cinjenica da oni imaju pisanu verziju originala, navodi samo na jedan zakljucak a to je da je taj zapis ukraden. Druga cinjenica da mi nemamo mnogo podataka o nasoj istoriji je tema o kojoj bi mogli da pricamo dugo. Meni je najjaci utisak ostavio naucni rad koji su pisali arheolozi radeci na iskopavanju rusevina na Kosancicevom Vencu, tj stare Narodne bibliote. Ako imate prilike procitajte ga, taj tekst dosta govori o ovoj temi, kako je narod ostao bez pisane kulture.

                1. U međuvremenu su se pojavile i druge informacije o poreklu ovih stihova, nakon kojih imamo razloga da sumnjamo u verodostojnost prve priče (koju sam pročitao na sajtu Talithe MacKenzie, ali je tamo više nema). Pročitajte celi niz komentara, pa ćete videti o čemu govorim. Problem sa gubitkom reference na neko pisanje je uvek velik, a taj problem je ovde vrlo izražen. Ne menjam izvorni tekst jer baš želim da ostane kao trag te pojave. No evo, dodao sam napomenu na početak i kraj teksta.

                  1. Da, sada izgleda sve drugacije. Cini se da su komentari zaista njeni. Ali ne bi bilo lose konktatirati je direktno. Za svaki slucaj. Ali i njen tekst je zaista lep.
                    Pozdrav.

    1. Ma… Nisam siguran da je baš toliko vredno pamćenja.

      Ajde-de: kuriozitet. Pride, ovakvi ispadi se obično smatraju aktom poštovanja prema domaćinu (trebalo je biti na Nepstadionu u Pešti, a ja sam bio, kada je Freddie Mercury pred 100.000 ljudi zapevao najpoznatiju uspavanku na mađarskom jeziku – sad osetim žmarac u kičmi kad se toga setim).

      Obaška mi uvek milo da vidim Engleze kako se pate sa taktom 7/8. Ali ovo je promašen slučaj, kad gledaš publiku na Exitu. Retro-avangarda do koje ta publika dopire je, eventualno “Rock’n’roll za kućni savet”, što nalazim da bi bila vrhunska smicalica na tom mestu. Neko se jednom možda i seti 😀

      1. Bio sam petnaestak metara od bine i mogu samo da ti prepričam svoje žmarce. Odeš na koncert benda koji nije bio aktivan 11 godina i za koji si mislio da ga nikada nećeš čuti uživo. Pritom, od momenta ponovnog okupljanja do koncerta nisu snimili ništa novo, tako da si siguran da nema iznenađenja.

        I tako uživaš u poznatim stvarima dok u jednom momentu ne čuješ taj 7/8 takt iz ritam sekcije. OK, bravo za bubnjara i basistu, odaju počast ovim krajevima, ipak se ta stvar izučava i na velikim svetskim muzičkim konzervatorijumima. Dobro, mislimo se mi, isprašiće to malo, i uvešće to u neku njihovu pesmu. U tom momentu kreće solo gitara i prepoznajemo o kojoj pesmi je reč. Talasi oduševljenja, svaka čast, ali i dalje kontaš da je to zezalica i da će brzo nastaviti sa standardnim repertoarom.

        I onda Mike uzima mikrofon i kreće da peva u prepoznatljivom Luisovom stilu. E jeb’ga, to nismo očekivali. OK, nećemo upoređivati Mikea sa veličinom kao što je Freddie, ali čovek je stvarno multidisciplinaran i treba pogledati i njegove druge, solo radove (kao što je obrada italijanskih pop hitova iz 50-ih i 60-ih godina, Mondo Cane).

Komentari su onemogućeni.