Boris će mi oprostiti što ću parafrazirati njegovu najavu jučerašnje muzike za popodne: insistiram da pre bilo kakve rasprave najpre čujete ovu pesmu. Posebno vas molim da obratite pažnju na tekst.
Šta je sad ovo, pitaju se mnogi. I ko je sad pa ova?
Ovo je originalni tekst pesme, a “pa ova” zna šta radi, jer je dobro školovana baš za to.
Talitha MacKenzie je najpre etnomuzikolog, a tek onda izvođač. O kakvom kalibru je reč, proverite u popisu prikupljenih znanja u njenom školovanju. Njena interesovanja za muziku sveta su ogromna, a pristup ozbiljnosti u tom istraživanju vredan poštovanja. Štaviše, to je takav pristup da etnomuzikolozi Srbije mogu da joj skinu šešir i poklone se – i to je sve. A pesma koju ste upravo čuli je jedan od dokaza za to.
Pretpostavljam da vas je tekst iznenadio:
Ajde Jano, kolo da igramo!
Ajde Jano, ajde dušo, kolo da igramo!Ajde Jano, borbu ostavimo!
Ajde Jano, ajde dušo, borbu ostavimo!Ajde Jano, puške napustimo!
Ajde Jano, ajde dušo, puške napustimo!Ajde Jano, sreću potražimo!
Ajde Jano, ajde dušo, sreću potražimo!
Naravno, osim prve strofe, to nema nikakve veze sa tekstom pesme onakvom kakvu je danas znamo i slušamo po tzv. finim kafanama:
Ajde Jano kolo da igramo!
Ajde Jano, ajde dušo, kolo da igramo!Ajde Jano konja da prodamo!
Ajde Jano, ajde dušo, konja da prodamo!Ajde Jano kuću da prodamo!
Ajde Jano, ajde dušo, kuću da prodamo!Da prodamo samo da igramo!
Da prodamo, Jano dušo, samo da igramo!
Kako se objašnjava ova razlika?
Tako što bi etnomuzikolozima koji ne daju pet para za ozbiljnost, za početak, trebalo skrenuti pažnju da to nije starogradska pesma. “Ajde Jano” je hajdučka pesma stara ne manje od 300-350 godina koja se pevala o Mitrovdanu, u vreme kada su se hajduci povlačili iz šume da prezime kod jataka. Kolo ćemo igrati svakako; ali u prvoj verziji, radujemo se što smo preživeli još jedno leto mlateći se sa Turcima. Ostavljamo borbu, odlažemo puške, pa hajde da potražimo svoju sreću ove zime, možda u nekoj pojati ili možda čak kraj ognjišta.
Kako to obično biva kod naroda koji tradiciju čuvaju samo deklarativno, na snazi je stalna distorzija pameti, logike, činjenica i tradicije. Iz katuna, pesma se preselila u krčme, a tamo je vremenom izgubila jedan i dobila drugi smisao: prvi marketingu vični krčmar je verovatno zalegao burence vina muzikantima da bi promenili tekst i hajdučku pesmu pretvorili u kafansku himnu. Kolo ćemo igrati svakako, ali ovog puta zato što smo radosni zbog pune kese čiji sadržaj ćemo rado prosuti u krčmi kako bismo pokazali svoju sklonost ka hedonizmu. Raskućićemo konja, blago, kuću i svo imanje, zgrćemo crkavicu, važno da zvecka i da vino teče u potocima.
Rečju, prekrasna hajdučka pesma se pretvorila u arhetipski opis balkanskog vola koji nema moć, ali je dobar sa socijalnim onomatopejama. A kako ćeš izvesti bolju imitaciju moći nego rasipničkim besom u krčmi…
Sreća, pa barem neko vodi računa o tragovima istorije. Boktepita kako je Talitha MacKenzie uspela da dođe do originalnog teksta pesme “Ajde Jano”. Po nekoj verziji priče, to je našla u arhivi etnomuzikološke građe na konzervatorijumu New England u Bostonu, gde je diplomirala. Vrag će znati kako je i kada ta pesma sa tim tekstom uopšte dospela tamo; tek, mi za to ne bismo ni znali da nije bilo ovog slučaja sa snimanjem pesme i objavljivanjem na albumu Spiroad (1996).
Muzika za uživanje. A priča za pouku.
P.S. Neki od vas će tragati, pa naići i na ovo. Molim vas da to đubre ne uzimate za ozbiljno. Trgovina patriotskim emocijama je unosno zanimanje u Srbalja. Suština pasijansa ne podržava kič, osim kad je to predmet istraživanja Andyja Warhola ili rada grupe ABBA.
