Van Morrison, najveći prdonja moderne muzike, velemajstor, čudak, ludak, ekscentrik, umetnik, počasni doktor, blesavi mačor, cepidlaka, radnik, paćenik i smerni pohodnik nekih čudnih puteljaka muzičke literature, upravo je danas objavio album po imenu Born to Sing: No Plan B. Album je remek-delo kakvo Van the Man nije uspeo da sastavi, a kamoli objavi odavno, recimo negde od albuma Days Like This (1995).
Slušamo naslovnu numeru.
Specifičnost ovog albuma je i u tome što Matori uopšte nije našao za shodno da nešto veliko pakuje muziku. Štaviše, ovo su studijski radovi celog benda odjednom, bez neke studijski angažovane preciznosti poput nasnimavanja i seckanja klipova. Van the Man već raspolaže bendom koji uspeva njega da izdrži (što je, verujte, planetarno jaka referenca), tako da možemo govoriti o spontanoj, džezoidno obojenoj hrpi radova čiji najvažniji atribut postoji u obliku spontanog veziva vrhunske kreacije. Nastao u obliku atmosfere zadimljenog kluba, album Born to Sing: No Plan B je hronika još uvek neodsvirane tezge u nekoj levoj pivnici u Korku…
Još njega da uhvatim na koncertu, pa da pričam kako sam meračio godinama…