Prvi od tri filma u serijalu “The Hobbit” će biti predpremijerno prikazan ovih dana. Premijera je zakazana za 13. decembar (zapravo, 14. decembar, ali u Evropi će to biti pre ponoći…). I euforija je počela. Eno ih, turili su poster na avion…
Jedva čekam… Uh, šta ja to čekam kad nemam bioskop u varoši?… Grrrr. 
Vidim da si se baš zagrejao za taj film. Bojim se samo da se ne razočaraš (grdno)… :\
Nisam imao neka velika očekivanja o ovom filmu ni kad se vodio kao film od “dva komata”. A sad kad su najavili trilogiju… 🙁 Jedino ako misle da je “popune” vanhobitskom radnjom.
Neću se razočarati, jer ne očekujem ništa. Stari trik koji sam uvežbao još u vreme LOTR.
A to što su raširili na tri filma; pa, ima materijala za to. Neće zaobići ni Radsagasta ni Beorna, a to je već dobra stvar. Neka bude zabavno, biće dovoljno.
Sve mi se čini da ovde nisi baš iskren. 😉
Taj trik si uvežbao mnogo ranije. 🙂
E vala, samo da znaš da jesam iskren. Jedino što nisam bio precizan, a sad ću.
U času pojavljivanja filma “Družina Prstena”, za sobom sam imao pet čitanja cele knjige. I sva je istina da sam tada poneo očekivanje sa sobom u bioskop i, naravno, razočarao se propustima u odnosu na punu priču. E, a onda sam počeo da razmišljam malo objektivnije, pa sam skontao da cela priča ne bi stala u jedan film duplog trajanja. Na stranu što bi preciznost izazvala teški zbunj: stalno pominjem primer Toma Bombadila, koji se ponaša kao da ga se rat za Prsten ne dotiče; štaviše, on stavlja Prsten na prst – i ne nestaje! E sad, zašto je to tako i kakva je uopšte priča o Tomu Bombadilu, to je ste bitno, ali se ni u toj knjizi ne objašnjava, jer priča “Gospodara prstenova” je samo epizoda u celoj slici Srednjeg sveta.
Dok se pojavio film “Dve kule”, bio sam već načisto da ne može sve da se strpa u priču, ali sam opet imao nekakva očekivanja (na stranu što mi se nije dopalo nekoliko likova). To sam već brzo preboleo, jer sam već znao da je cela druga knjiga samo antiklimaks za ono što sledi u trećoj.
I onda mi je najzad uspelo: krenuo sam u bioskop da gledam “Povratak kralja” ne očekujući ama baš ništa. I onda je konačno sve došlo na svoje.
Ni sad ne očekujem ništa, pa znam da ću biti zadovoljan. Nakon što su onako napravili Balroga, ne brinem da će Šmaug izgledati baš meni po volji. Ali, to sledi tek dogodine…
Doduše, kako da očekujem išta: nema bioskopa u mojoj varoši 🙁 Jedan je na fejZbuku napravio grupu posvećenu plačipičkastoj žudnji da bioskop opet postoji, pa je svako svakog učlanjivao i grupa posle nedelju dana ima preko 5.000 članova (neko je ugnezdio i mene, ajde-de). No, nema nade da će se ta žudnja pretvoriti u inicijativu, a još je manja šansa da bi inicijativa urodila plodom, jer glasnogovornici udaraju na pogrešne bedeme.
Ali to je neka druga priča.